Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 402/21 od 25.10.2021. godine, povodom žalbi VJT u Kragujevcu, okrivljenog Predraga Nikolića i njegovog branioca, advokata Stanka Fuštara, pod tačkom 1., preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke u osuđujućem delu u odnosu na krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, za koje je tom presudom oglašen krivim, pa je prema okrivljenom odbijena optužba da je izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Tačkom 2. navedene presude odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Kragujevcu, okrivljenog Predraga Nikolića i njegovog branioca, kao i branioca okrivljenog AA i povodom žalbi preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciji pa je okrivljenom Predragu Nikoliću kao pravilno utvrđena zadržana kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, opisanog u stavu prvom pod tačkom 1. i 2. izreke, za koje ga je prvostepeni sud oglasio krivim pa je za navedeno krivično delo osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru, kako je to navedeno u izreci presude, dok je u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena. Tačkom 3. ove presude usvajanjem žalbe VJT u Kragujevcu ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom, tačka 2. izreke presude kojom je okrivljeni Predrag Nikolić oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo pranje novca iz člana 231. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedenih presuda u delu koji se odnosi na krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Predraga Nikolića, advokat Stanko Fuštar, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine u celini prvostepenu odluku i odluku donetu po redovnom pravnom leku u delu koji se odnosi na krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Nikolića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni Predrag Nikolić oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, iako u izreci presude u delu koji se odnosi na to krivično delo, u odnosu na jednu krivično pravnu radnju, nisu opisani elementi tog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Nikolića, kojima se na opisani način ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz stava 1. člana 234. Krivičnog zakonika, propisana je alternativno i javlja se u tri vida i to kao: kao iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica svog ovlašćenja ili nevršenje svoje dužnosti. Posledica krivičnog dela može se javiti u jednom od dva oblika i ista se sastoji u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravne imovinske koristi ili u nanošenju imovinske štete drugome. Najteži oblik iz stava 3. člana 234. Krivičnog zakonika, postoji onda kada je izvršenjem dela iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu preko 1.500.000,00 dinara.

Tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Nikolića da je u izreci prvostepene presude, vezano za krivično pravnu radnju od 15.09.2012. godine utvrđeno da je okrivljeni „lažnim prikazivanjem činjenica....doveo u zabludu u pogledu vlasništva nad stanovima kupce...“.

Međutim, u izreci presude utvrđeno je i da je je okrivljeni u periodu od 24.07.2008. godine do 31.12.2015. godine, kao odgovorno lice – u svojstvu direktora privrednog društva....., iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja, pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist, a drugima naneo imovinsku štetu, u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara (što je posledica i kvalifikatorna okolnost krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika).

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u činjeničnom opisu dela u optužnom aktu i u izreci prvostepene presude označene sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni, oglašen krivim prvostepenom presudom, u delu u kome je postala pravnosnažna, i to kako objektivna obeležja, koja se tiču radnje izvršenja krivično pravnih radnji koje su mu stavljene na teret, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, radnje okrivljenog navedene u izreci prvostepene presude pod tačkom 2., a koje se sastoje „u lažnom prikazivanju činjenica i dovođenja kupaca u zabludu u pogledu vlasništva nad stanovima“, na koje ukazuje branilac, u konkretnom slučaju predstavljaju način izvršenja krivično pravne radnje preduzete 15.09.2012. godine, pa bi se samo izdvajanjem iz konteksta celokupnog protivpravnog delovanja okrivljenog moglo govoriti o obeležjima drugog krivičnog dela, a što u ovom slučaju nije moguće imajući u vidu krivično delo za koje je oglašen krivim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je pobijana pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani i navodi zahteva kojima branilac ističe da je na krivično delo koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon, ukazivanjem da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, već krivičnog dela prevare iz člana 208. Krivičnog zakonika, a koji navodi predstavljaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić