Presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 br. 394/16 od 20.04.2016. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog A.V.K. i povodom žalbe okrivljenog A.V.K. i branilaca okrivljenog C.V.G. i okrivljenog M.I.I., a saglasno načelu privilegije združivanja iz člana 454. ZKP, preinačena je prvostepena presuda u delu pravne ocene dela tako što je Apelacioni sud u Nišu krivično-pravne radnje okrivljenih, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ i okrivljene osudio na kazne zatvora u trajanju od jedne godine u koju je uračunato i vreme provedeno u pritvoru počev od 14.09.2015. godine pa do upućivanja u ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija ali najduže do isteka vremena trajanja kazne na koju su pravnosnažno osuđeni, dok su u ostalom delu žalba branioca okrivljenog A.V.K. i žalbe branilaca okrivljenih C.V.G. i M.I.I. i žalba okrivljenog A.V.K. u celosti, odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 br. 394/16 od 20.04.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo Republički javni tužilac Ktz 888/16 od 18.07.2016. godine, zbog povrede zakona iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 br. 394/16 od 20.04.2016. godine povređen zakon - član 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 888/16 od 18.07.2016. godine, braniocu okrivljenog A.V.K., adv. B.V., braniocu okrivljenog M.I.I., adv. B.N. i braniocu okrivljenog C.V.G., adv. D.T.-P., i održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 888/16 od 18.07.2016. godine je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da je drugostepeni sud - Apelacioni sud u Nišu, donoseći pobijanu presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela, tako što je krivično-pravne radnje okrivljenih A.V.K., C.V.G. i M.I.I., za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ, povredio krivični zakon iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, u korist okrivljenih.

Prema razlozima pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu prvostepeni sud - Osnovni sud u Zaječaru je povredio krivični zakon na štetu okrivljenih kvalifikujući njihove radnje kao krivično delo iz člana 350. stav 3. KZ, a što sve po stavu suda proizilazi iz Protokola Ujedinjenih Nacija protiv krijumčarenja, prema kome je krijumčarenje lica odnosno migranata shodno članu 3. stav 1. (a) navedenog Protokola, posredovanje u cilju sticanja finansijske ili druge materijalne koristi od nezakonitog ulaska osobe u državu čiji ta osoba nije državljanini ili u njoj nema trajno boravište, a krijumčarenje ljudi u smislu člana 350. KZ predstavlja omogućavanje drugom da na nedozvoljen i nezakonit način (bez propisane dozvole) pređe državnu granicu u smislu tajnog, prikrivenog i nelegalnog ulaska na teritoriju Republike Srbije, preko ili van graničnog prelaza, te da sledstveno tome, samo ukoliko izvršilac omogući većem broju lica nedozvoljen prelaz državne granice odnosno ukoliko krijumčari veći broj lica, krivično delo će biti kvalifikovano po stavu 3. člana 350. KZ, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Prema stavu drugostepenog suda činjenični opis predmetnog krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude, sadrži da su okrivljeni omogućili većem broju stranih državljana nedozvoljen tranzit preko teritorije Republike Srbije, što znači da kvalifikatorna okolnost iz stava 3. člana 350. KZ, u smislu „krijumčaren veći broj lica“ se ne odnosi na nedozvoljeni tranzit kao način izvršenja opredeljen u stavu 2. člana 350. KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda zaključak drugostepenog suda dat u pobijanoj pravnosnažnoj odluci ne može se prihvatiti kao osnovan, iz sledećih razloga:

Naime, prema izreci prvostepene presude okrivljeni su dana 12.09.2015. godine na teritoriji Grada Zaječara, Opština Negotin i Boljevac, sposobni da shvate značaj dela i da upravljaju svojim postupcima i svesni svoga dela čije su izvršenje hteli, po prethodno postignutom dogovoru i sa umišljajem da zajednički izvrše krivično delo, u nameri da sebi pribave kakvu korist i to okrivljeni C. korist u iznosu od 2.500 evra (120 evra po čoveku), okrivljeni A. 500-600 evra i okrivljeni I. korist u iznosu od 100 evra, omogućili drugome i to većem broju krijumčarenih lica - 29 ilegalnih migranata poreklom iz Iraka i Sirije ... tranzit kroz Republiku Srbiju na taj način što su postigli dogovor da u prepodnevnim časovima okrivljeni C. i A. vozilima pređu granični prelaz Vrška Čuka i nastave put prema Opštini Negotin, znajući da ih kod Kovilova čekaju strani migranti a okrivljeni I. je prešao granični prelaz kod Negotina i u blizini Negotina, sačekao saokrivljene da bi nakon toga, kod Kovilova, okrivljeni C. prihvatio osam ilegalnih migranata iz navedene grupe u svoje vozilo „...“ ... a osumnjičeni A. 21 stranog migranta u kombi vozilu marke „...“ ... i krenuli put Beograda, dok je ispred njih išao okrivljeni M. upravljajući vozilom marke „...“ ... i kretao se ispred njih kako bi ih obaveštavao o prisustvu policije na putu, sve dok nisu na magistralnom putu Zaječar - Paraćin kod Boljevca zaustavljeni od strane OSL PU Zaječar, a bili su svesni zabranjenosti svog dela“.

Članom 350. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da „ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju“, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, dok je stavom 3. istog člana propisano da „ako je delo iz stava 2. člana 350. KZ učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica“, kazniće se zatvorom od jedne do 10 godina.

Imajući u vidu da su radnje izvršenja težeg oblika krivičnog dela iz stava 2. člana 350. KZ, alternativno određene i da se sastoji u omogućavanju drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije, a da kvalifikovani oblik dela iz stava 3. istog člana postoji u slučaju ako je delo iz stava 2. učinjeno u četiri napred navedene okolnosti, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud svojim stavom povredio krivični zakon tumačenjem da krijumčarenje ljudi u smislu inkriminacije iz člana 350. KZ predstavlja samo omogućavanje drugome da na nedozvoljen način pređe državnu granicu u smislu tajnog, prikrivenog i ilegalnog ulaska na teritoriju države Srbije, preko ili van graničnog prelaza, odnosno samo ukoliko izvršilac omogućava većem broju lica nedozvoljen prelaz državne granice, te da omogućavanje većem broju stranih državljana nedozvoljeni tranzit preko teritorije naše zemlje, ne predstavlja način izvršenja opredeljen u stavu 2. člana 350.

Imajući u vidu da se radnja izvršenja iz stava 2. člana 350. KZ sastoji u omogućavanju drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije, a da kvalifikovani oblik dela iz stava 3. postoji u slučaju ako je delo učinjeno pod određenim okolnostima i to u četiri navedene okolnosti: četvrta navedena okolnost podrazumeva veći broj lica, te da se izraz „krijumčarenje“ odnosi na sve oblike izvršenja težeg oblika krivičnog dela iz stava 2. člana 350. KZ, jer iz naziva krivičnog dela kao što je to napred navedeno proizilazi da termin „krijumčarenje“ obuhvata kao i naziv krivičnog dela radnje omogućavanja drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanje za nedozvoljen boravak u Srbiji ili omogućavanje tranzita preko teritorije Srbije, a ne u smislu užeg značenja pojma u skladu sa članom 3. stav 1. (a) Protokola Ujedinjenih Nacija protiv krijumčarenja a u svrhu tog Protokola. Ovo tim pre što se Protokolom propisuje minimum zaštite koja se u nacionalnom zakonodavstvu može i šire propisati a što je upravo slučaj sa inkriminacijom iz člana 350. KZ.

Neophodno je još reći i da, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredba člana 350. KZ u osnovi a na šta ukazuje i sam naziv krivičnog dela, propisuje dva osnovna oblika dela. Jedan je „nedozvoljen prelaz državne granice“ i propisan je stavom 1, a drugi je „krijumčarenje ljudi“ propisan u stavu 2, dok su stavovima 3. i 4. propisani teži oblici dela iz stava 2.

S`toga, kako iz izreke prvostepene presude po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, jer su okrivljeni zajedno u nameri da sebi pribave kakvu korist, ugovorili novčanu naknadu u iznosu od 100 do 2.000 evra, omogućili većem broju ilegalnih migranata nedozvoljen tranzit kroz Srbiju, to je presudom Apelacionog suda u Nišu povređen zakon na štetu okrivljenih.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP utvrdio da je pravnosnažnom presudom povređen zakon u korist okrivljenih, pritom ne dirajući u pravnosnažnost pobijanih presuda.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Za predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                 Vesko Krstajić, s.r.