Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milorad Vučković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP u vezi člana 24. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz zahtev da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milorada Vučkovića, je osnovan.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je sud povredio odredbu člana 24. KZ iz čega, po nalaženju ovoga suda, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zato što je dana 17.11.2012. godine, oko 2.30 časa u Kragujevcu, u ulici Dr Jovana Ristića bb, upotrebom alkohola sebe doveo u stanje skrivljene neuračunljivosti u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, upotrebom sile protiv nekog lica, oduzeo tuđu pokretnu stvar, na taj način što je ušao u taksi vozilo firme ''VV'', marke ''...'', bele boje, registarskih oznaka ..., vlasništvo GG iz ..., kojim je upravljao oštećeni BB iz ..., seo na mesto suvozača, a na pitanje oštećenog ''dokle idu'', upotrebio silu zadavši oštećenom udarac rukom u predelu lica, desnog oka, nanevši mu laku telesnu povredu u vidu hematoma ispod desnog oka, što je izazvalo strah, uznemirenost i nesigurnost kod oštećenog, pa kako se uplašio za svoj život i telo, istračao je iz vozila, okrivljeni je seo na mesto vozača, startovao vozilo, napustivši lice mesta sa vozilom, pribavivši sebi imovinsku korist u iznosu od 390.000,00 dinara, pri čemu je u trenutku pre nego što je sebe doveo u stanje skrivljene neuračunljivosti usled upotrebe alkohola, bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, na koji način je po stavu prvostepenog suda izvršio krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ. Navedena presuda je ispravljena rešenjem prvostepenog suda K 1373/15 od 18.04.2016. godine tako što se u izreci presude u pravnoj kvalifikaciji dela, posle reči člana 206. stav 1. KZ brišu reči ''u vezi člana 33. KZ''.

Odredbom člana 24. stav 1. KZ propisano je da se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi način doveo u stanje u koje nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukoliko je sud utvrdio da je okrivljeni krivično delo u pitanju izvršio u stanju skrivljene neuračunljivosti, to je bio dužan da njegove radnje pravno kvalifikuje kao krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 24. stav 1. KZ, a ne kao krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ bez vezivanja za odredbu člana 24. stav 1. KZ, jer pravnim kvalifikovanjem radnje okrivljenog kao krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ proizilazi da je isti postupao u stanju uračunljivosti, za šta izrekom prvostepene presude nije oglašen krivim, na koji način je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, na koju se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Pored toga, osim formalnog zakonskog teksta koji se odnosi na postojanje direktnog umišljaja kod okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela u pitanju iz izreke pravnosnažne presude se ne vidi jasno zašto je kod okrivljenog postojao direktan umišljaj u odnosu na sve elemente krivičnog dela razbojništva pre nego što je isti sebe upotrebom alkohola doveo u stanje skrivljene neuračunljivosti, tim pre što je razbojništvo složeno krivično delo koje se sastoji od krivičnih dela prinude i krađe, zbog čega umišljaj okrivljenog mora biti upravljen kako na izvršenje prinude tako i na oduzimanje tuđe pokretne stvari u nameri pribavljanja sebi ili drugom protivpravne imovinske koristi i taj umišljaj mora biti jasno opisan u izreci presude, što sud nije učinio.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukinuo pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kragujevcu K 1373/15 od 06.04.2016. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 483/17 od 13.04.2017. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Kragujevcu, kao prvostepenom, koji će prilikom ponovnog suđenja imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 2. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                           Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić