Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1124/20 od 27.04.2021. godine odbijene su kao neosnovane, između ostalih, žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog, a presuda Višeg suda u Beogradu K 511/2019 od 10.09.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nebojše Ranisavljevića – advokat Dušan Bulatović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude u delu odluke o visini i vrsti krivične sankcije i predmet vrati na ponovno odlučivanje u tom delu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog Nebojše Ranisavljevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je kao otežavajuća okolnost cenjena ranija osuđivanost okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela sa elementima nasilja, a od ranije osude odnosno izdržane kazne proteklo je više od pet godina, pa samim tim sud, saglasno članu 55. stav 1. KZ nije mogao da raniju osuđivanost okrivljenog uzme kao otežavajuću okolnost, na koji način je povređen zakon na štetu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Ranisavljevića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz presude Višeg suda u Beogradu K 511/2019 od 10.09.2020. godine, proizilazi da je okrivljeni Nebojša Ranisavljević oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, šest krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, pa mu je primenom odredbi člana 1, 2, 4, 42, 54, 60, i 63. KZ izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od osam godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Prilikom odmeravanja otežavajućih okolnosti je cenjeno da je okrivljeni ranije osuđivan zbog krivičnog dela sa elementima nasilja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konretnom slučaju, prilikom odmeravanja kazne u odnosu na okrivljenog Nebojšu Ranisavljevića nije ni primenjena odredba člana 55 stav 1. KZ, koja se odnosi na odmeravanje kazne u slučaju povrata, već su cenjene otežavajuće okolnosti - da je okrivljeni ranije osuđivan zbog krivičnog dela sa elementima nasilja u smislu odredbe člana 54. KZ (a ne odredbe člana 55. stav 1. KZ), te je u sklopu ostalih utvrđenih okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća sud okrivljenom odmerio kaznu u zakonom propisanim granicama.

Pri tome, primena odredbe člana 55. stav 1. KZ, ne isključuje primenu odredbe člana 54. KZ, koja podrazumeva da sud prilikom odmeravanja kazne ima primeniti opšta pravila koja se odnose na otežavajuće i olakšavajuće okolnosti u odnosu na krivično delo i učinioca, stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da drugostepeni sud ne daje razloge za svoju odluku, odnosno da odluka ne sadrži obrazloženje zašto su odbijeni navodi žalbe kojima je ukazano da je okrivljeni krivična dela za koja je osuđen učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, na koji način ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa imajući u vidu da navedena povreda nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                       Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić