Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenih, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da je krivično delo odavanje službene tajne iz člana 369. KZ dovršeno kada je preduzeta radnja izvršenja krivičnog dela u vidu saopštavanja podataka koji predstavljaju službenu tajnu. Navedeno krivično delo spada u tzv. krivična dela ugrožavanja koja proizvode apstraktnu posledicu u vidu apstraktne opasnosti. Dalje se zahtevom ukazuje da sudovi nisu uzeli u obzir da je posledica krivičnog dela iz člana 369. KZ apstraktnog karaktera i da kada je preduzeta radnja izvršenja krivičnog dela u vidu saopštavanja podataka koji predstavljaju službenu tajnu, da je samim timi i dovršeno krivično delo, jer radnja krivičnog dela uključuje neoborivu pretpostavku da je nastupila apstraktna opasnost po službu koja se po prirodi stvari i ne dokazuje. To znači da su sudovi donoseći presudu, u konkretnom slučaju, povredili zakon u pogledu toga da li je delo za koje su okrivljeni gonjeni krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, neosnovano se zahtevom javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ističe da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, iz razloga što navedena povreda zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo, a u konkretnom slučaju, sud je okrivljene saglasno članu 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobodio optužbe da su kao saizvršioci u produženom trajanju izvršili krivično delo odavanje službene tajne iz člana 369. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, u vezi člana 61. KZ, jer nije dokazano da su optuženi učinili delo za koje su optuženi. Naime, prema obrazloženju pravnosnažne presude i to pre svega na strani 33. prvostepene presude između ostalog navedeno je da bi neki podatak predstavljao službenu tajnu u smislu člana 369. stav 2. u vezi stava 1. KZ neophodno je da budu ispunjena dva kumulativna uslova i to prvi, da je reč o podacima u dokumentima koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donešenim na osnovu zakona proglašeni službenom tajnom a drugi, da bi odavanjem takvih podataka ili dokumenata bila prouzrokovana ili bi mogla da bude prouzrokovana štetna posledica za službu. Dalje je navedeno da po oceni tog suda u konkretnom slučaju tužilaštvo je pružilo dokaz samo za ispunjenost prvog od dva uslova, odnosno da su navedeni podaci koje su optuženi izneli, bez obzira što isti nisu precizno navedeni u optužnom aktu, proglašeni službenom tajnom, ali o ispunjenosti drugog nužnog uslova iz KZ, a to je da je odavanjem takvih podataka ili dokumenata prouzrokovana ili bi mogla da bude prouzrokovana štetna posledica za službu, sudu nisu pruženi nikakvi dokazi. Takođe se na strani 3, pasus treći odluke Kž1 661/22 navodi da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo imajući u vidu da nije dokazano da je došlo ili moglo doći do nastupanja štetnih posledica za službu, da nije dokazano koji konkretno podaci predstavljaju službenu tajnu, kao i da nije dokazana uzročno posledična veza između radnji okrivljenih i nastupanja posledice, niti mogućnost nastupanja posledice.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić