Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 91/10
19.05.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Anđelke Stanković, predsednika veća, Nevenke Važić, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.V, zbog krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz. broj 1074/09 od 14.12.2009. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 1343/06 od 13.10.2008. godine i Okružnog suda u Beogradu Kž. 1567/09 od 04.08.2009. godine, u sednici veća održanoj na osnovu člana 422. stav 3. ZKP-a, u  prisustvu okrivljenog I.V, a u odsustvu uredno obaveštenih Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, advokata I.M, dana 19.05.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

            UVAŽENJEM zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz. broj 1074/09 od 14.12.2009. godine, PREINAČUJU SE pravnosnažne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 1343/06 od 13. oktobra 2008. godine i Okružnog suda u Beogradu Kž. 1567/09 od 04.08.2009. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud,

 

            prema okrivljenom  I.V, iz B, ulica ... broj ..., rođenom ... godine u B, od oca P. i majke D,

 

            na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP-a, u vezi člana 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. KZ,

 

ODBIJA optužbu             da je,

 

            „dana 20.05.2003. godine, oko 17,00 časova u B., na raskrsnici  ulice ... i ulice ..., oduzeo motorno vozilo marke „...“, registarskog broja ..., vlasništvo oštećenog N.T, u nameri da ovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, tako što je na pomenutoj raskrsnici primetio navedeno vozilo čija su vrata bila otključana, a ključevi su se nalazili u kontakt bravi automobila, pa je koristeći nepažnju vlasnika ušao u isti i udaljio se sa lica mesta, da bi potom iz vozila oduzeo mobilni telefon „...“, sa pretplatničkom karticom ..., novčanik u kome su se nalazila lična dokumenta, vozačka i saobraćajna dozvola na ime vlasnika i novac u iznosu od 360,00 dinara u različitim apoenima, jedan američki dolar, jedna „halo kartica“ „Telekoma Srbija“ od 200,00 dinara, kao i dve ikone, jedna sv. Đorđa, a jedna sv. Petke, pri čemu je bio svestan zabranjenosti dela“,

 

            čime bi izvršio krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. KZ i krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ,             Na osnovu člana 197. stav 1. ZKP-a, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 1343/06 od 13.10.2008. godine, okrivljeni I.V, oglašen je krivim za krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana213. st.1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci i za krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se uračunava vreme koje je proveo na zadržavanju u prostorijama OUP Čukarica od 20.05.2003. do 22.05.2003. godine.

 

            Presudom Okružnog suda u Beogradu Kž. 1567/09 od 04.08.2009. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Drugog opštinskog javnog tužioca u Beogradu i okrivljenog I.V. i prvostepena presuda je potvrđena.

 

            Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 1074/09 od 14. decembra 2009. godine protiv pravnosnažne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 1343/06 od 13.10.2008. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, učinjene u korist okrivljenog i pravnosnažne presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 1567/09 od 04.08.2009. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP-a, u vezi člana 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. KZ, učinjene na štetu okrivljenog sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaženjem zahteva  utvrdi da je prvostepenom presudom povređen zakon u iznetom smislu u korist okrivljenog, kao i da preinači drugostepenu presudu i odbije optužbu Drugog opštinskog javnog tužioca u Beogradu Kt. br. 839/03 od 29.12.2003. godine preciziranu 02.11.2006. godine za predmetna krivična dela.

 

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP-a, u sednici veća, u prisustvu okrivljenog I.V, a u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, advokata I.M, razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je odlučujući na osnovu člana 90. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116 od 22.12.2008. godine) našao:

 

            Zahtev je osnovan.

 

            Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovano ukazuje da je drugostepenom presudom povređen krivični zakon na štetu okrivljenog I.V. i to odredba člana 369. tačka 2. ZKP-a, u vezi člana 103. tačka 6. KZ-a u vezi člana 104. stav 6. KZ-a, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

 

            Naime, iz spisa predmeta i optužnice Drugog opštinskog javnog tužioca Kt. br. 839/03 od 29.12.2003. godine koja je precizirana 02.11.2006. godine, proizlazi da je okrivljeni I.V. krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. KZ i krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ izvršio 20.05.2003. godine i da je za ova krivična dela zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine.

 

            Nadalje, odredbom člana 103. tačka 6. KZ predviđeno je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine (relativna zastarelost krivičnog gonjenja), a odredba člana 104. stav 6. KZ-a propisuje da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja (apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja), to je, imajući u vidu navedene odredbe, zbog proteka vremena, dana 20.05.2009. godine, nakon donošenja prvostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

 

            Budući da je drugostepena presuda doneta dana 04.08.2009. godine, kada je već bila nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za navedena krivična dela, to se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepeni sud na štetu okrivljenog povredio krivični zakon  - 369. tačka 2. ZKP-a, donoseći citiranu presudu, jer više nije bilo mesta daljem vođenju krivičnog postupka i donošenju presude kojom se prvostepena presuda potvrđuje. Stoga je Vrhovni kasacioni sud preinačio obe pravnosnažne presude i odbio optužbu protiv okrivljenog I.V. primenom člana 354. tačka 3. ZKP.

 

            U zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje se i da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, jer je izreka presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi u pogledu činjenica i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim tom presudom.

 

            Prvostepeni sud je u činjeničnom opisu krivičnih dela u izreci presude naveo da je okrivljeni oduzeo predmetno putničko vozilo u nameri da tim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, iako je umišljaj kod ovog krivičnog dela upravljen na korišćenje tuđeg motornog vozila bez pristanka ovlašćenog lica, a zatim da je iz istog vozila oduzeo određene pokretne stvari oštećenog, ne označavajući da je i to učinio sa namerom da prisvajanjem ovih stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, što je izreku presude učinilo nerazumljivom i protivrečnom samoj sebi, zbog čega je ostalo nejasno da li je okrivljeni oduzeo vozilo i time izvršio krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ, ili krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. KZ, i krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ, odnosno na koji deo radnje okrivljenog se odnosi namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

 

            Nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, u pogledu povrede zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 103. tačka 6. i člana 104. stav 6. KZ, Vrhovni kasacioni sud je, sa iznetih razloga, na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP-a odlučio kao u izreci ove presude, čime je odlučivanje o istaknutim povredama krivičnog postupka u prvostepenoj presudi bespredmetno, pa je samo navedeno u obrazloženju presude ovog suda u čemu je sadržana nejasnoća i nerazumljivost činjeničnih utvrđenja prvostepenog suda.

 

            S obzirom da je ovom presudom odlučeno da se optužba prema okrivljenom odbija, to je na osnovu člana 197. stav 1. ZKP-a, odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

 

            Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116 od 22.12.2008. godine) i člana 425. stav 1. ZKP-a odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik,                                                          Predsednik veća-sudija,

 

Vesna Veselinović,s.r.                                                          Anđelka Stanković,s.r.