Presudom Višeg suda u Pančevu Kž 477/14 od 24.11.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljene S.V. i branioca okrivljene O.Š., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene O.Š., advokat J.Ć., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 1. i člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači navedene odluke tako što će doneti presudu kojom se optužba odbija.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene O.Š., Republičkom javnom tužiocu smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, zbog čega ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Branilac okrivljene O.Š., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama na štetu okrivljene povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja po privatnoj tužbi privatne tužilje S.V. od 07.11.2013. godine, te da je pravilnom primenom zakona trebalo doneti odbijajuću presudu. Pored toga, branilac okrivljene u zahtevu ističe i to da je na štetu ove okrivljene nižestepenim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa obrazloženjem da se kritični događaj desio dana 11.02.2013. godine, da je privatna tužilja O.Š., dana 25.02.2013. godine, podnela privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljene S.V. zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, te da je povodom istog događaja okrivljena S.V., dana 07.11.2013. godine, podnela protivtužbu protiv okrivljene O.Š., zbog dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i krivično delo uvreda iz člana 170. KZ, a da je prema odredbi člana 53. ZKP, koja je važila u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela, bilo propisano da se privatna protivtužba može podneti i nakon proteka roka od tri meseca, ali samo u slučaju ako je privatna tužba podneta zbog krivičnog dela uvreda, a podnosilac privatne krivične tužbe je uvredu naneo istom prilikom, zbog čega je, prema navodima zahteva, okrivljena S.V. protivtužbu mogla podneti samo u roku od tri meseca od dana kada se desio predmetni događaj, koji rok je istekao 11.05.2013. godine, pa je iz ovih razloga protivtužbu S.V. trebalo odbaciti kao neblagovremenu. Sledstveno iznetom, branilac okrivljene O.Š., u zahtevu ukazuje da su odredbe člana 65. i 66. ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), koje su stupile na snagu nakon 11.05.2013. godine nisu mogle primeniti u konkretnom slučaju u smislu člana 602. i 604. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljene neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena O.Š., dana 25.02.2013. godine, Osnovnom sudu u Pančevu, podnela privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljene S.V., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, da je zbog istog događaja koji se desio dana 11.02.2013. godine, okrivljena S.V. istom sudu podnela privatnu krivičnu tužbu – protivtužbu protiv okrivljene O.Š., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, da je sudija pojedinac po prijemu privatne tužbe privatne tužilje O.Š., naredbom od 17.06.2013. godine zakazala glavni pretres za 22.08.2013. godine i da je glavni pretres završen dana 12.09.2014. godine.

Odredbom člana 65. stav 2. ZKP, propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo osumnjičenog.

Član 66. stav 1. ZKP, predviđa da okrivljeni protiv koga je podneta privatna tužba za krivično delo može do završetka glavnog pretresa i posle proteka roka iz člana 65. stav 2. tog Zakonika, podneti protivtužbu protiv privatnog tužioca koji je prema njemu istom prilikom učinio krivično delo za koje se goni po privatnoj tužbi, te će sud o privatnoj tužbi i protivtužbi doneti jednu odluku.

Odredbom člana 603. ZKP, koja se odnosi na primenu Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), u započetim postupcima propisano je da će se istraga koja je na dan početka primene tog Zakonika u toku, dovršiti po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Sl. glasnik RS“, broj 58/04...76/10), a da će se dalji tok postupka sprovesti po odredbama tog zakonika.

Imajući u vidu da je okrivljena S.V. podnela privatnu tužbu – protivtužbu protiv okrivljene O.Š., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, dana 07.11.2013. godine, kada je Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), stupio na snagu a da glavni pretres po privatnoj tužbi privatne tužilje O.Š., podnet protiv okrivljene S.V. zbog krivičnog laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, nije bio završen, to je po oceni ovog suda, privatna tužilja S.V. imala mogućnost da u smislu odredbi člana 66. stav 1. ZKP, podnese protivtužbu protiv okrivljene O.Š., zbog navedenih krivičnih dela do završetka glavnog pretresa, što je ona u konkretnom slučaju i učinila. Samim tim, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana 66. ZKP, meritorno odlučivao o protivtužbi privatne tužilje S.V., nalazeći da je neosnovan predlog branioca okrivljene O.Š., da se navedena protivtužba odbaci kao neblagovremena, pa su stoga navodi zahteva branioca okrivljene O.Š., da je na štetu ove okrivljene nižestepenim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, time što je primenjen zakon koji se ne može primeniti, ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovano se zahtevom branioca okrivljene ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene O.Š., učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ukazivanjem da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja okrivljene po privatnoj tužbi privatne tužilje S.V., te da je pravilnom primenom Zakona trebalo doneti odbijajuću presudu. Ovo stoga jer je krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljena O.Š., oglašena krivom pravnosnažnom presudom izvršeno dana 11.02.2013. godine, da je za ovo krivično delo propisana novčana kazna od 40.000,00 do 200.000,00 dinara, to bi, imajući u vidu odredbe člana 103. tačka 7. i člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljene za navedeno krivično delo nastupila dana 11.02.2017. godine, dakle, nakon donošenja drugostepene presude dana 24.11.2014. godine.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.