Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nenada Petrova, advokat Nemanja Lukić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povreda zakona iz člana 16 stav 5, člana 406. i člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje ili ukine presudu drugostepenog suda i preinači presudu prvostepenog suda tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo silovanja iz člana 178. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Nenada Petrova, advokat Nemanja Lukić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu navodima obrazloženja ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Prema navodima zahteva, činjenični opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude ne sadrži opis radnje izvršenja krivičnog dela silovanja, jer u izreci nije opisano u čemu se konkretno primena sile prema oštećenoj sastojala niti kako je i na koji način okrivljeni primenom sile onemogućio oštećenu da pruži otpor. Osim toga, penetracija prstom u vaginalni otvor oštećene, koja se opisuje u izreci presude, ne predstavlja čin izjednačen sa obljubom jer su činovi izjednačeni sa obljubom samo oralni i analni seks, pa se u radnjama okrivljenog, prema mišljenju branioca, ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela silovanja iz člana 178. stav 1. KZ, već krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su iz sledećih razloga:

Krivično delo silovanja, prema odredbi odredbi člana 178. stav 1. KZ, čini ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica.

Prema odredbi člana 36. Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori“, broj 12/13 od 31.10.2013. godine) vaginalna, analna ili oralna penetracija seksualne prirode na telu drugog lica bez njenog, odnosno njegovog pristanka, može biti učinjena korišćenjem bilo kog dela tela, odnosno predmeta.

Krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ čini ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, 179. stav 1. i 181. stav 1. i 2. ovog zakonika izvrši neku drugu polnu radnju.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da se krivično delo nedozvoljenih polnih radnji iz čl.182 KZ, koje se po zakonskoj inkriminaciji, između ostalog, dovodi u vezu sa krivičnim delom silovanja iz čl.178 stav 1. KZ, od njega razlikuje utoliko što radnja izvršenja nije „obljuba ili sa njom izjednačen čin“, već „neka druga polna radnja“, zbog čega krivično delo silovanja iz čl.178 stav 1. KZ, predstavlja teži i intenzivniji oblik napada na isto zaštićeno dobro-seksualnu slobodu pojedinca.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni Nenad Petrov je u vreme i na mestu opisanom u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, upotrebom sile prinudio na čin izjednačen sa obljubom oštećenu AA i to tako što je uvukao u neosvetljeni ugao prostora ispred kapije lokala opisanog u izreci presude, rukama pocepao haljinu, majicu i brushalter, tako da su joj grudi ostale gole, ponavljajući reči „da vide kakva si kurva“, a kada je oštećena rukama pokušala da ga odgurne od sebe, ujeo je za ruku, a potom okrenuo licem ka uglu navedenog prostora, držeći joj glavu čvrsto tako da ne može da se pomera, nakon čega joj je pocepao unihop čarape i gaćice govoreći joj „jel hoćeš da te ..., jel voliš ovako, jel te to pali“, a zatim je „u cilju zadovoljenja polnog nagona zavukao prst u njen polni organ, kada je oštećena osetila jak bol i tamo ga zadržao kraće vreme“, a onda joj rekao „neću da te ..., hoću da te vodim kod roditelja da vide kakva si kurva“ nakon čega je jednom rukom držeći je za kosu, a drugom je gurajući ispred sebe sa oštećenom izašao na obližnju ulicu gde je oštećena mahanjem zaustavila vozilo koje im je išlo u susret i u koje je potom ušla, dok se okrivljeni peške udaljio.

Navedenim radnjama prethodilo je izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni pobijanim presudama takođe oglašen krivim, a koje je izvršio u kafiću „...“, drskim i bezobzirnim ponašanjem, grubim vređanjem i zlostavljanjem oštećene AA, sa kojom je bio u emotivnoj vezi, prema kojoj je vršio nasilje i naneo joj laku telesnu povredu, i tako značajnije ugrozio spokojstvo građana i remetio javni red i mir. Iz izreke prvostepene presude suštinski proizilazi da je povod za izvršenje ovog krivičnog dela bio razgovor koji je u navedenom kafiću oštećena imala sa svojim drugom (prilikom izlaska iz toaleta) jer je okrivljeni, kada se oštećena vratila za sto za kojim je sedeo sa njom, otvorenom šakom udario u predelu lica, usled čega su joj ispale naočare za vid, a zatim je uhvatio za kosu i držeći je za kosu izveo iz kafića gde je odgurnuo tako da je pala na zemlju, nakon čega je nastavio da je udara rukama, vuče za kosu i vrši nasilje na druge načine opisane u izreci presude.

Vršenjem navedenih krivičnih dela okrivljeni je oštećenoj naneo laku telesnu povredu u vidu oguljotina, krvnih podliva i nagnječina u predelu vrata, očnih kapaka desnog oka i jagodičnog predela lica sa krvarenjem u nivou vežnjače očne jabučice, donjeg kapka levog oka, nosa, desnog čeonog predela glave, desnog obraza, levom jagodičnom i čeono slepoočnom predelu glave, gornje usne, desnog ramena, leve nadlaktice, obe podlaktice, oba kolena i leve butine, čije bliži opisi i preciznije lokalizacije su navedeni u izreci prvostepene presude.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, radnje koje je nakon izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, okrivljeni Nenad Petrov preduzeo prema oštećenoj AA sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela silovanja iz člana 178. stav 1. KZ i to kako subjektivna obeležja, koja uključuju uračunljivost i umišljaj okrivljenog, tako i objektivna obeležja koja se tiču radnje izvršenja koja je u izreci prvostepene presude opisana i u pogledu upotrebljene sile i izvršene penetracije prstom u vaginalni otvor oštećene, koja predstavlja „sa obljubom izjednačen čin“, a ne „drugu polnu radnju“. „Čin izjednačen sa obljubom“, kao radnja izvršenja krivičnog dela silovanja, suprotno resktriktivnom shvatanju branioca okrivljenog, ne podrazumeva samo oralnu ili analnu penetraciju, već i vaginalnu penetraciju koju je preduzeo okrivljeni, dok pružanje otpora i njegovo savladavanje nisu obeležja krivičnog dela silovanja, ali je očigledno iz celokupnog događaja da su prethodno nasilje i pretnje okrivljenog imale nesumnjiv uticaj na volju i stanje oštećene, iako pružanje otpora nije zakonsko obeležje dela.

Shodno navedenom, radnje koje je okrivljeni Nenad Petrov preduzeo u konkretnom slučaju, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela silovanja iz člana 178. stav 1. KZ, što su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa se samim tim ne može raditi o krivičnom delu nedozvoljene polne radnje iz člana 182. KZ, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Nemanje Lukića, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Nenada Petrova u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe „povrdu zakona iz člana 406. ZKP“ navodeći da se pobijana presuda zasniva samo na iskazu oštećene AA koji je kao posebno osetljiv svedok dala pred prethodnim predsednikom veća, kada je ispitana upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

Prema navodima zahteva, nakon promene predsednika veća, branilac je polazeći od načela neposrednosti i značaja iskaza oštećene, predložio da se oštećena neposredno ispita na glavnom pretresu, što je veće odbilo i odlučilo da se upozna sa njenim iskazom na osnovu odredbe člana 405. ZKP, koja, po mišljenju branioca, nije mogla biti primenjena jer se ne odnosi na konkretnu situaciju i jer nisu bili ispunjeni „uslovi iz člana 406. ZKP“. Branilac se u više navrata izričito protivio takvom izvođenju dokaza međutim, sud je po stavu odbrane protivzakonito izveo dokaz uvidom u snimak svedočenja oštećene pred „prethodnim sudskim većem“ umesto da je neposredno ispita, i tako učinio „bitnu povredu odredbi ZKP o saslušanju oštećene kao svedoka“, koju nije otklonio ni drugostepeni sud.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema stanju u spisima, svedoku AA status posebno osetljivog svedoka određen je rešenjem javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt 64/19, Kti 47/19 od 23.05.2019. godine.

Nakon ukidanja presude odlukom Apelacionog suda u Nišu Kž1 331/21 od 16.06.2021. godine, prvostepeni sud je na glavnom pretresu od 19.10.2019. godine, posebno osetljivog svedoka AA ispitao upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, u smislu člana 104. stav 2. ZKP, kada je ista, između ostalog, odgovarala i na pitanja branioca okrivljenog.

Glavni pretres od 17.01.2022. godine počeo je iznova usled promene predsednika veća, a zbog promene u sastavu veća i 22.05.2022. godine, kada je veće odlučilo da se posebno osetljiv svedok AA ne ispituje neposredno već je na glavnom pretresu od 14.09.2022. godine, sa kog je isključilo javnost, reprodukovalo video zapis njenog saslušanja sa glavnog pretresa od 19.10.2019. godine, na koji dokaz stranke i branioci okrivljenog nisu imali primedbi. Usled izmene u sastavu veća glavni pretres od 27.02.2023. godine počeo je iznova, a sud je na saglasan predlog stranaka izvršio uvid u sve prethodno izvedene dokaze, među kojima i u video zapis saslušanja posebno osetljivog svedoka AA.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka može po odluci veća obaviti shodno primenom člana 405. ZKP ako je, pored ostalog, njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga. Važan razlog u tom smislu predstavlja i status posebno osetljivog svedoka, koji je u isto vreme žrtva krivičnog dela, a što je u konkretnom slučaju AA kojoj je status posebno osetljivog svedoka određen rešenjem javnog tužioca, iz kog razloga njena prava i interesi uživaju zaštitu u smislu odredbi člana 103. i 104. ZKP, tokom trajanja celokupnog krivičnog postupka. Shodno tome, upoznajući se primenom odredbe člana 405. ZKP sa sadržinom video snimka iskaza posebno osetljivog svedoka AA sa glavnog pretresa od 19.10.2019. godine kada je svedok odgovarala i na pitanja odbrane u skladu sa načelima neposrednosti i konkradiktornosti, umesto njenog neposrednog ispitivanja, prvostepeni sud je postupio u svemu zakonito, saglasno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, te je izveo dozvoljeni dokaz, na čije izvođenje ni okrivljeni niti njegovi branioci nisu imali primedbi, a što proizilazi iz spisa predmeta.

Sledstveno iznetom, Vrhovni sud nalazi da iskaz posebno osetljivog svedoka, oštećene AA, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i da se na istome može zasnivati presuda, pa su stoga neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istom, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Nenada Petrova zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda zakona iz člana 16 stav 5 i člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP s tim da iz obrazloženja zahteva proizilazi da navodima o potpunosti i pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja i u tom smislu odbijanju dokaznog predloga odbrane za neposredno ispitivanje posebno osetljivog svedoka ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao obzirom da ni jedna od navedenih povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ni povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Petrova, advokata Nemanje Lukića, pa je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić