Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Plazinić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu formalno ne označava ni jednu povredu zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Pre svega, u zahtevu se navodi da je sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog, obzirom da ga je oglasio krivim za krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. KZ, iako činjenični opis krivičnog dela dat u izreci presude ne sadrži sve elemente bića predmetnog krivičnog dela, tačnije ne sadrži upornost okrivljenog kod izvršilačkih radnji, a koja je kao bitno obeležje dela uneta u zakonski opis predmetnog krivičnog dela i to u toku žalbenog postupka izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu dana 01.12.2019. godine, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Po stavu branioca, u radnjama okrivljenog nema upornosti iz razloga jer se četiri događaja za koja je okrivljeni oglašen krivim odvijaju u prevelikim vremenskim razmacima od više meseci, pri čemu okrivljeni ni u jednom od tih događaja nije pokušao da ostvari kontakt sa oštećenom pošto joj se uopšte nije obratio. Pored toga, navodi branioca okrivljenog u kojima ukazuje da bi se činjenični opis događaja od 03.06.2017. godine iz izreke presude eventualno mogao kvalifikovati kao krivično delo uvreda iz člana 170. KZ koje se goni po privatnoj tužbi, a ne po službenoj dužnosti, bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u optužnom predlogu Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu KT.2819/17 od 15.03.2019. godine i u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „ u periodu od juna 2017. godine do decembra 2017. godine u Beogradu, na teritoriji GO Novi Beograd i Surčin, oštećenu BB neovlašćeno pratio i preduzimao radnje u cilju fizičkog približavanja oštećenoj protivno njenoj volji, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, te svestan da je njegovo delo zabranjeno, na taj način što je oštećenu u više navrata pratio i presretao ...“, a u vreme, u mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Osim toga, i u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Plazinića ukazivano je na povredu krivičnog zakona, pa kada se ima u vidu da je Viši sud u Beogradu kao drugostepeni sud ove žalbene navode ocenio neosnovanim i o tome izneo razloge na strani 10 presude Kž1.br.216/20 od 14.05.2020. godine, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Plazinića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić