U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ivana Petarića, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Petarića - advokata Radoslava Tadića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Valjevu K. br. 20/22 od 25.09.2023. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1269/23 od 13.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Petarića - advokata Radoslava Tadića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Valjevu K. br. 20/22 od 25.09.2023. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1269/23 od 13.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 20/22 od 25.09.2023. godine okrivljeni Ivan Petarić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.03.2020. godine do 03.04.2020. godine i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne zameniti jednim danom kazne zatvora, s tim što zatvor ne može biti duži od 6 meseci. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1269/23 od 13.03.2024. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Ivana Petarića i presuda Višeg suda u Valjevu K. br. 20/22 od 25.09.2023. godine preinačena samo u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Ivana Petarića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.03.2020. godine do 03.04.2020. godine, dok su u preostalom delu žalba branioca, kao i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ivana Petarića - advokat Radoslav Tadić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Petarića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je okrivljeni osuđen za krivično delo koje mu optužnicom nije stavljeno na teret. Naime, optužnicom Višeg javnog tužioca u Valjevu Kt br. 58/20 od 13.10.2022. godine okrivljenom je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. KZ, a da je po održanom glavnom pretresu prvostepeni sud okrivljenog osudio za krivično delo koje uopšte nije bilo predmet optužnice ubacujući u izreku presude radnju izvršenja „motornom silom izazvao opasnost po život i telo“, a što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, a koja ne postoji u optužnici javnog tužioca.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenog Ivana Petarića.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu Kt br. 58/20 od 13.10.2022. godine. Unošenjem dela zakonskog teksta za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. KZ, sud nije prekoračio optužbu, jer iz dispozitiva optužnog akta i iz izreke pobijane presude proizlazi identičan činjenični supstrat – vreme, mesto i način preduzimanja radnji okrivljenog kritičnom prilikom.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivičnopravne sankcije, a što se u konkretnom slučaju, nije dogodilo.

Na navedeni način, okrivljenom nije povećana kriminalna aktivnost niti kriminalna volja, pa samim tim nije ni otežan položaj u pogledu pravne ocene dela niti krivične sankcije. Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom krivičnog dela, te da je okrivljeni oglašen krivim za lakše krivično delo od onoga koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret (teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. KZ), shodno članu 420. stav 2. ZKP, već činjeničnim opisom.

Shodno iznetom, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Petarića - advokata Radoslava Tadića ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da u izreci presude nema zakonskih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni pobijanom presudom oglašen krivim. Naime, da bi se radilo o krivičnom delu iz člana 278. stav 1. KZ nužno je da okrivljeni preduzme neku opšte opasnu radnju kojom se izazove opšta opasnost po život ili zdravlje unapred neodređenih ljudi, što dalje znači da ta radnja nije preduzeta u odnosu na unapred određena lica. U slučaju da takva opšte opasna radnja prouzrokuje tešku telesnu povredu nekog lica radiće se o kvalifikatornoj okolnosti koja čini obeležje težeg krivičnog dela iz člana 288. KZ. U vezi sa iznetim, branilac se poziva na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 982/2019 od 02.10.2019. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ obuhvata dva osnovna oblika izazivanja opšte opasnosti i to opšte opasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom, a delo je dovršeno nastupanjem te opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Izrekom prvostepene presude utvrđeno je da je okrivljeni, čija je sposobnost da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne do stepena bitnog, motornom silom izazvao opasnost za život i telo oštećenih AA, BB i VV svestan svoga dela čije izvršenje je hteo, tako što je nakon verbalnog i fizičkog sukoba sa oštećenim AA ušao u svoj automobil koji je bio parkiran poprečno na pešačkom prelazu u ulici ..., seo na mesto vozača, startovao navedeno putničko motorno vozilo, a potom vozio istom ulicom ka hotelu ... gde se okrenuo pod ručnom i turirajući motorom krenuo velikom brzinom ka oštećenima sa namerom da iste udari svojim vozilom da bi na neposrednoj blizini od oštećenih vozilo usmerio trotoarom i kretao se pravo prema mestu gde su na klupi sedeli oštećeni AA i BB, a pored njih stajao oštećeni VV, koji je uspeo da se skloni uz zid objekta kako bi izbegao udarac, dok je okrivljeni tako vozeći po trotoaru iako nije bilo vozila na ulici niti parkiranih vozila udario u klupu brzinom od 57,6 kilometara na čas, na kojoj su prethodno sedeli oštećeni AA i oštećeni BB koji su pokušali da izbegnu direktan udarac odskočivši sa klupe, ali je tom prilikom vozilo udarilo oštećenog BB koji je zadobio tešku telesnu povredu, a oštećeni AA koji je skočio na haubu vozila, a potom pao sa nje tom prilikom zadobio lake telesne povrede, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog postupanja.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela zbog koga je okrivljeni oglašen krivim, proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. KZ, a imajući u vidu da iz izreke jasno proizilazi da je okrivljeni opšteopasnom radnjom – motornom silom izazvao opasnost za život i telo ljudi – troje oštećenih, kao i potencijalnih pešaka, jer se okrivljeni kritičnom prilikom svojim putničkim motornim vozilom kretao trotoarom, delom ulice koji je namenjen isključivi za kretanje pešaka. Naime, u konkretno slučaju, nastupila je apstraktna opasnost za sve potencijalne pešake, a zatim i konkretna opasnost za oštećene, koji su kritičnom prilikom i zadobili telesne povrede bliže opredeljene u izreci presude.

Imajući u vidu navedeno, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu navedeno, presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 982/2019 od 02.10.2019. godine, na koju se branila poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu da nije isto činjenično stanje.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković