Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 593/15 od 16.07.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog R.O., adv. M.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP u vezi člana 54. stav 3. u vezi stava 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 593/15 od 16.07.2015. godine i u celosti potvrdi presudu Višeg suda u Beogradu 2K br. 186/12 od 03.04.2015. godine. Takođe predlaže da Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o sednici veća obavesti branioca okrivljenog.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, s`obzirom da veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke i u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa pobijanom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.O., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja navodi opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. u vezi stava 1. KZ navodeći da je drugostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom R.O. za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, kao otežavajuće okolnosti cenio to što je okrivljeni povredio više saobraćajnih propisa vozeći pod visokim stepenom alkoholemije od preko 0,30‰, visok stepen krivice te jačinu ugrožavanja i povredu zaštićenog dobra a koje okolnosti, po stavu odbrane, ne prelaze meru potrebnu za postojanje predmetnog krivičnog dela, jer je za postojanje kvalifikovanog (umišljajnog) oblika ovog krivičnog dela dovoljna „svaka alkoholemija“ veća od 0,30‰ alkohola u krvi“.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim a iz sledećih razloga:

Iz opisa radnji izvršenja proizilazi da je okrivljeni prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, upravljao putničkim vozilom marke „...“, pod dejstvom alkohola u krvi u količini od 1,8 mg/ml, a na način kako je to opisano u izreci prvostepene presude, kojom prilikom je oštećeni sada pokojni B.C. zadobio teške telesne povrede opasne po život, od kojih je na licu mesta preminuo.

Članom 54. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela.

Za postojanje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ „mera potrebna za postojanje krivičnog dela“ vezano za alkoholemiju je količina alkohola u krvi koja je veća od 0,30 mg/ml, pa alkoholemija okrivljenog u količini od 1,8 mg/ml alkohola u krvi, u stepenu nesumnjivo teške alkoholisanosti i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda značajno prelazi potrebnu meru za postojanje predmetnog krivičnog dela i sa tim u vezi visine stepena krivice.

S`toga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno primenio odredbe člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika, s`obzirom na to da je prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuće cenio navedene okolnosti i to samo u onoj meri u kojoj one prelaze meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela (stav 3), pa su suprotni navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani, jer u drugostepenoj presudi nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.