Okrivljeni su obavezani i da sudu na ime sudskog paušala plate iznose od po 7.000,00 dinara svaki, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, te određeno da svaka stranka snosi svoje troškove krivičnog postupka.

Istovremeno, privatni tužioci – okrivljeni AA i BB su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak, shodno odredbama člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Višeg suda u Leskovcu 3Kž1 br.197/21 od 08.07.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu 3K br.714/19 od 03.03.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene BB – advokat Rade Mitrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da u suštini branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će u odnosu na okrivljenu AA odbiti optužbu usled zastarelosti krivičnog gonjenja, ili da pobijane presude u odnosu na okrivljenu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA – advokatu Ivani Stanojević, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, dok u ostalom delu isti zahtev valja odbaciti.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene BB ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a s tim u vezi navodi da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja i da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer je privatna tužba okrivljenog AA (koju sud naziva protivtužbom) predata sudu 20.10.2020. godine na osnovu člana 64, 65. ZKP, da se u predlogu privatne tužbe nigde ne navodi da se radi o protivtužbi niti da već teče krivični postupak po tužbi privatne tužilje – okrivljene BB, niti se zahteva združivanje iste, a zbog čega je prema stavu branioca okrivljene BB privatna krivična tužba okrivljenog – privatnog tužioca AA neblagovremena, jer je podneta po isteku zakonskskog roka od tri meseca, imajući u vidu da se inkriminisani događaj desio početkom meseca septembra 2019. godine, a da je tužba podneta 20.10.2020. godine, odnosno godinu i više dana od učinjenog krivičnog dela i saznanja za učinioca.

Izloženi navodi zahteva branioca okrivljene BB – advokata Radeta Mitrovića kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Ocenjujući kao neosnovane navode žalbe branioca okrivljene izjavljene protiv prvostepene presude, koji su istovetni izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Viši sud u Leskovcu kao drugostepeni je u svojoj presudi, na strani 3, stav treći, za tu ocenu i izneto pravno stanovište, imajući pri tome u vidu da je branilac okrivljenog AA na glavnom pretresu održanom dana 21.10.2020. godine izjavio da su protiv okrivljene podneli krivičnu protivtužbu koja je predata sudu 20.10.2020. godine, te da se radi o jedinstvenom događaju, izneo potpune i jasne razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Naime, odredbom člana 65. stav 1. ZKP propisano je da se privatna tužba podnosi nadležnom sudu. Stavom 2. istog člana propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog, a stavom 3. propisano je da ukoliko je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili preduzeo krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog, smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Odredbama člana 66. stav 1. ZKP propisano je da okrivljeni protiv koga je podneta privatna tužba za krivično delo, može do završetka glavnog pretresa i posle proteka roka iz člana 65. stav 2. ZKP podneti protivtužbu protiv privatnog tužioca koji je prema njemu istom prilikom učinio krivično delo za koje se goni po privatnoj tužbi, a stavom 2. istog člana propisano je da o privatnoj tužbi i protivtužbi sud donosi jednu odluku.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je prema podacima u spisima predmeta branilac okrivljenog AA na glavnom pretresu izjavio da su on i okrivljeni u vezi istog događaja protiv okrivljene BB dana 20.10.2020. godine podneli protivtužbu, da ni na jednom glavnom pretresu, nakon što su tužba i protivtužba pročitane, nijedna stranka nije ukazala da se ne radi o protivtužbi, kao i da su i sud i stranke tokom celog postupka upotrebljavale termin protivtužba, to je nesporno da su okrivljeni AA i njegov branilac u konkretnom slučaju podneli protivtužbu u smislu odredbe člana 66. ZKP, koja se može podneti do završetka glavnog pretresa, a ne privatnu tužbu u smislu člana 65. ZKP, koja se podnosi u roku od tri meseca od dana saznanja za krivično delo i osumnjičenog, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene.

Iz navedenih razloga, podneti zahtev je u ovom delu odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

U delu u kojem se zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u vezi sa navedenom povredom krivičnog zakona, branilac okrivljene BB ne navodi u čemu se ova povreda konkretno sastoji.

Odredbom člana 484. ZKP propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP) i da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako navodi izneti u zahtevu branioca okrivljene, koji se odnose na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nisu obrazloženi, imajući u vidu da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 489. stav 1. ZKP, to po oceni ovoga suda podnet zahtev branioca okrivljene u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, te je zahtev u ovom delu odbačen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić