Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 102/22 od 10.06.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, advokata Nikole Dmitrića, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 147/20 od 25.01.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nikola Dmitrić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP „zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i optužene oslobodi od optužbe za krivično delo koje im se optužnim aktom stavlja na teret.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na to da u konkretnom slučaju nisu ostvareni svi elementi bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a s obzirom da se iz činjeničnog utvrđenja u pobijanim presudama ne može izvesti zaključak da je kritičnom prilikom došlo do „težeg“ remećenja javnog reda i mira, te da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a s tim u vezi je pogrešno primenjen zakon i učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2), iako se u podnetom zahtevu ista povreda ne numeriše.

Prema stavu odbrane, iz obrazloženja prvostepene presude proizilazi zaključak suda da su okrivljeni teže remetili javni red i mir, pri čemu kao odlučnu činjenicu za postojanje kvalifikacije „težeg remećenja javnog reda i mira“ sud navodi utvrđenu činjenicu da su trojica momaka koja su se nalazila za šankom „napustila lokal kada je sukob započeo negodovanjem okrivljenog BB zbog jakne“, kao i činjenicu da je i „svedok DD koga je okrivljeni AA udario u predelu glave iskoristio momenat da napusti lokal“ i da su „svi oni izašli iz lokala jer su strahovali za svoju bezbednost“, što je dalje na ovako utvrđeno činjenično stanje impliciralo i pogrešnu primenu materijalnog prava, jer su kod pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela cenjene pogrešne odlučne činjenice.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljeih, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Naime, iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: vređanju drugog, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica dela koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira, dok je subjektivno obeležje bića predmetnog krivičnog dela umišljaj. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (stav 2), između ostalog postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ, nekom licu nanesena laka telesna povreda, dakle, laka telesna povreda kao kvalifikatorni element mora biti naneta za vreme vršenja nasilničkog ponašanja, pri čemu nije relevantno da li je naneta licu prema kome je vršeno nasilničko ponašanje ili nekom drugom licu. Kod ovog težeg oblika radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, nanošenje lake telesne povrede je kvalifikatorni element obuhvaćen umišljajem okrivljenog.

U konkretnom slučaju, a prema činjeničnom opisu krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, utvrđenom u stavu III izreke prvostepene presude, za koje krivično delo su okrivljeni AA i BB pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni, između ostalog je navedeno da su okrivljeni bili svesni da preduzimajući opisane radnje (zlostavljajući oštećene, izazivajući tuču i vršenjem nasilja prema drugom, kao radnjama izvršenja) teže remete javni red i mir, na način opisan u izreci prvostepene presude, pri čemu je oštećeni ĐĐ tom prilikom zadobio lake telesne povrede u vidu nagnječenja sa krvnim podlivom levog uha, oguljotine usana i vrata, grudnog koša i leve podlaktice, isekotine desne šake, iako su bili svesni da na opisani način teže remete javni red i mir, kao i da oštećenima mogu naneti lake telesne povrede, što su i hteli i bili svesni da je njihovo delo zabranjeno.

S obzirom da se događaj odigrao u ugostiteljskom objektu, u centru grada, kojom prilikom su trojica gostiju napustila lokal osećajući se ugroženim zbog opisanog ponašanja okrivljenih, sve iznete činjenice i konkretno opisane radnje koje su preduzeli okrivljeni, ukazuju da se u konkretnom slučaju radilo o težem remećenju javnog reda i mira, kao jednoj od posledica radnje ovog krivičnog dela, pri čemu se zaključak da li se neko osetio ugroženim ili ne, ne može ceniti po subjektivnom stavu okrivljenog, već po objektivnim kriterijumima vezanim za predmetni događaj, a o čemu se drugostepeni sud u vezi žalbenih razloga detaljno izjasnio na strani 3. stav šest do devet i strani 4. stav jedan do pet drugostepene presude, pa Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne razloge drugostepenog suda za ocenu iznetih žalbenih navoda kao neosnovanih i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2 .ZKP.

Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pravilno primenili zakon, oglašavajući okrivljene krivima za kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1, u vezi sa članom 33. KZ, pa se navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih o povredi zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ne mogu prihvatiti kao osnovani, a s tim u vezi se ne mogu prihvatiti kao osnovani ni navodi kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U podnetom zahtevu se nadalje navodi da sud nije dao jasne i potpune razloge u čemu se ogleda „teže“ remećenje javnog reda i mira, odnosno zašto je radnju izvršenja kvalifikovao baš kao „teže“ remećenje javnog reda i mira. Iznetim navodima, branilac okrivljenih suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, iako istu ne numeriše.

Pored iznetog, branilac okrivljenih AA i BB, ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da se na osnovu utvrđenih činjenica radnje okrivljenih ne mogu kvalifikovati kao „teže“ remećenje javnog reda i mira, te da je sud propustio da utvrdi činjenice koje su od značaja za donošenje odluke, a na koje je odbrana ukazivala, vezano, između ostalog i za iskaze pojedinih svedoka. Takođe sud, a prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, ne daje razloge zbog kojih je zaključio da su okrivljeni postupali sa umišljajem, čime je povređena odredba iz člana 27. KZ.

Međutim, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić