Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 193/23 od 15.06.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Negotinu K 8/2022 od 17.01.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Darka Jakovljevića - advokat Mladen Lekić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, branilac okrivljenog navodi da sud nije potpuno rešio predmet optužbe odnosno da nije odlučio o predlogu javnog tužioca da se okrivljenom izrekne mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to jedne sekire sa drvenom držaljom ukupne dužine 85 cm i sečivom dužine 19 cm.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Darka Jakovljevića - advokata Mladena Lekića, te bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu, koji je u drugom stepenu postupao po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Negotinu K 8/2022 od 17.01.2023. godine. Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome, na strani 3, u četvrtom stavu, drugostepene presude Kž1 193/23 od 15.06.2023. godine izneo jasne razloge koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP-a ne može zasnivati. Kao nezakonite dokaze izdvaja zapisnik o saslušanju osumnjičnog Darka Jakovljevića Kti 45/2021 od 12.12.2021. godine i zapisnik VJT Negotin o ispitivanju svedoka AA Kti 45/21 od 17.12.2021. godine, iz razloga što ovi zapisnici sadrže izjave navedenih lica o prepoznavanju predmeta, a dokazna radnja prepoznavanje predmeta nije obavljena u skladu sa odredbama člana 90. stav 1. ZKP, jer je istima pokazan samo jedan predmet a ne više predmeta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Darka Jakovljevića - advokata Mladena Lekića, te bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu, koji je u drugom stepenu postupao po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Negotinu K 8/2022 od 17.01.2023. godine. Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3, u petom i šestom stavu i strani 4, u prvom stavu, drugostepene presude Kž1 193/23 od 15.06.2023. godine izneo jasne razloge koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Prihvatajući razloge drugostepenog suda, ovaj sud takođe napominje da u konkretnom slučaju nije sprovedena dokazna radnja prepoznavanje predmeta iz člana 90. ZKP, već je okrivljenom i svedoku – oštećenoj pokazana fotografija sekire iz fototehničke dokumentacije o kojoj su se u okviru svoga iskaza izjašnjavali.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Jakovljevića u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva braniocu i okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ocenu dokaza datu od strane suda iznoseći sopstveni činjenični zaključak da je okrivljeni postupao u stanju jake razdražljivosti zbog čega nije mogao biti oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, već jedino za krivično delo ubistvo na mah u pokušaju iz člana 115. u vezi člana 30. KZ. Dalje dodaje, da činjenice utvrđene na glavnom pretresu ukazuju da je stanje emocionalne napetosti kod okrivljenog prouzrokovano ponašanjem oštećene, što sud nije uzeo u obzir, već je kao utvrđeno uzeo samo stanje emocionalne napetosti okrivljenog, pa je prema stavu branioca, sud morao utvrditi i činjenice koje ukazuju da je za napred navedeno stanje okrivljenog odgovorna isključivo oštećena.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Podnetim zahtevom se ukazuje i na povredu člana 395. ZKP navodima da sud nije prihvatio predlog odbrane da se sprovede dopunsko veštačenje na okolnosti da li je i u kolikoj meri uneta količina lekova pod čijim dejstvom je davao izjavu uticala na svest okrivljenog prilikom davanja iskaza, kao i na povredu člana 460. ZKP s obzirom da se drugostepeni sud nije izjašnjavao o ovim žalbenim navodima, a što takođe ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u, smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Jakovljevića - advokata Mladena Lekića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                    Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić