Na osnovu člana 89a KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom, tako što je okrivljenom zabranjeno približavanje oštećenoj na udaljenosti ne manjoj od 100 metara, kao i zabrana komunikacije sa oštećenom i dalje uznemiravanje oštećene, koja mera će trajati jednu godinu, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se ista može ukinuti pre isteka vremena za koje je određena ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.110/21 od 29.06.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Marka Tomovića, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br.116/20 od 19.04.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Tomović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažanim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud formalnopravno doneo presudu koja se odnosi na događaj opisan u optužnom predlogu, ali da je cenio nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke koji je zasnovan na analizi znatno dužeg perioda u odnosu na period opredeljen u optužnom predlogu, te je navođenjem na strani 9 obrazloženja, pasus prvi „da se ovaj slučaj ne može posmatrati kao izolovan slučaj, već u sklopu celokupnog ponašanja okrivljenog prema oštećenoj od momenta razvoda braka, odnosno od 2015. godine“ prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud.

Iznete navode zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Objektivni identitet optužbe i presude, prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, podrazumeva istovetnost opisa činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, sadržanih u činjeničnom osnovu optužnog akta i u činjeničnom opisu dela u izreci presude, a radi ocene istovetnosti vrši se poređenje činjeničnog opisa dela u optužnom aktu u odnosu na opis dela u izreci presude, a ne u odnosu na činjenična utvrđenja i zaključke iznete u obrazloženju presude, kako smatra branilac okrivljenog.

Imajući u vidu da izloženim navodima zahteva branilac u suštini ukazuje na razliku između obrazloženja prvostepene presude i činjeničnog opisa radnje okrivljenog datog u optužnom aktu, a ne na to da postoji prekoračenje optužbe u smislu povrede identiteta optužbe, odnosno optužnog akta i izreke presude, to po oceni ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba. Stoga je zahtev za branioca okrivljenog u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP odbijen kao neosnovan.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je izrekom presude okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, preduzevši sve tri alternativne radnje izvršenja, ali da u izreci nisu konkretizovane sve alternativno propisane radnje izvršenja predmetnog dela, već je samo navedeno da je okrivljeni 28.02.2020. godine u vremenskom periodu od 21,50 časova do 22,05 časova vređao oštećenu govoreći joj: „je.em ti majku trista puta“, „ us..ćeš se u gaće kada dođem gore“, koje ponašanje okrivljenog prema stavu branioca ima karakter uvredljivog obraćanja, ali ne predstavlja nijednu od propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ. Takođe, u zahtevu se ističe i da navedeno ponašanje okrivljenog, zbog činjenice da se desilo samo jednom, ne može predstavljati radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni ovoga suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Postojanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ceni se na osnovu činjeničnog opisa krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo nasilje u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem, ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Odredbom člana 112. tačka 30) KZ propisano je da se, kada je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom, smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da se u izreci pobijane presude, pored vremena i mesta izvršenja dela, kao i protivpravnosti i krivice okrivljenog, navodi da je okrivljeni AA primenom nasilja i pretnjom da će napasti na život i telo, te drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrožavao spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice – bivše supruge BB, na taj način što je u toku telefonskog razgovora i verbalne rasprave oštećenoj uputio uvredljive reči, a zatim i pretnje bliže opisane u izreci presude, te da je pretnje ponovio više puta, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda jasno proizilazi da se u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da navedeno ponašanje okrivljenog ima karakter uvredljivog obraćanja, ali da ne predstavlja radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić