U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog V.M., zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.M., advokata M.K., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 1511/11 od 16.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 725/15 od 02.09.2015. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 27.10.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.M., pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kruševcu K 1511/11 od 16.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 725/15 od 02.09.2015. godine u pogledu pravne ocene dela, tako što Vrhovni kasacioni sud protivpravne radnje okrivljenog V.M. opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikuje kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 85/2001 od 06.10.2005. godine), za koje mu izriče uslovnu osudu, te utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određuje da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine ne učini novo krivično delo, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 1511/11 od 16.03.2015. godine, okrivljeni V.M., oglašen je krivim za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 7.000,00 dinara kao i na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznos od 11.096,14 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Oštećeni I.J. i S.M. su upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 725/15 od 12.09.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda branilac okrivljenog V.M., advokat M.K., blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) i stava 4. u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i navedene presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo ili da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.M. ukazuje da je prvostepenom i drugostepenom presudom na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 5. stav 2. KZ.

Članom 5. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, a odredbom stava 2. istog člana da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

U konkretnom slučaju krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pobijanim pravnosnažnim presudama izvršeno je 11.11.2007. godine u vreme važenja Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine), kojim je za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ bila propisana kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 72 od 03.09.2009. godine), koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine, za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. KZ, propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina.

Sledstveno rečenom u konkretnom slučaju za okrivljenog je blaži Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela od Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine), koji je važio u vreme izricanja prvostepene odnosno drugostepene presude, jer je tim zakonom za predmetno krivično delo bila propisana blaža kazna – kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina, pa se radnje za koje je okrivljeni optužen mogu kvalifikovati samo po članu 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ („Sl. glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine), u smislu člana 5. stav 2. KZ.

Kako je prvostepeni sud propustio da u smislu člana 5. stav 2. KZ primeni taj zakon kao najblaži time je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a ovu povredu zakona je učinio i drugostepeni sud jer je nije otklonio u postupku po žalbi iako se na istu ukazivalo žalbom branioca okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na istaknutu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 5. stav 2. KZ i primenom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela, tako što je protivpravne radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine), za koje mu primenom člana 65. i 66. KZ izrekao uslovnu osudu, te utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo, nalazeći da ovakva krivična sankcija odgovara težini dela i stepenu krivice okrivljenog kao i otežavajućim i olakšavajućim okolnostima utvrđenim u redovnom postupku i da će se sa istom postići svrha izricanja uslovne osude iz člana 64. KZ.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pravnosnažnim presudama povređene odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 428. stav 6. i stav 8. i člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 395. i člana 15. i člana 460. stav 1. ZKP. Međutim, navedene povrede Zakona u članu 485. stav 4. ZKP, nisu propisane kao dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti preko branioca, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i to da je prvostepeni sud pogrešno prihvatio kao verodostojne i istinite iskaze oštećenih i svedoka, njihovih kolega, policijskih službenika imajući u vidu da su isti netačni, nesigurni i međusobno protivrečni; da bi se izvođenjem video snimka predmetnog događaja PU Kruševac potvrdila odbrana okrivljenog, a da je u nedostatku ovog dokaza, jer nije sačuvan, trebalo ispitati u svojstvu svedoka tadašnjeg javnog tužioca D.J., te da je odbijanjem predloga za izvođenje ovog dokaza povređeno pravo na odbranu okrivljenog što je učinjeno i odbijanjem predloga odbrane za izvođenje dokaza veštačenjem povreda koje je zadobio okrivljeni, zbog čega je, prema navodima zahteva, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, a postojanje krivičnog dela nije dokazano. Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima osporava ocenu izvedenih dokaza i odbrane okrivljenog, odnosno pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što takođe članom 485. stav 4. ZKP nije propisano kao razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 487. stav 1. tačka 7) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                       Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                     Janko Lazarević,s.r.