Istim rešenjem je odlučeno da na osnovu člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava, osim troškova izabrane odbrane po punomoćju za maloletnog sada punoletnog LJ.R., adv. D.Č., a shodno članu 264. i 266. ZKP.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1-7/16 od 18.02.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog maloletnog sada punoletnog LJ.R., izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Km 203/14 od 04.12.2015. godine i pobijano rešenje potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja branilac okrivljenog maloletnog sada punoletnog LJ.R., adv. D.Č., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. i člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 441. stav 4. ZKP i člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 266. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine u celini ili delimično pobijana rešenja i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ili pak da ista preinači tako što će odrediti da troškovi izabrane odbrane po punomoćju okrivljenog maloletnog sada punoletnog LJ.R. padnu na teret budžetskih sredstava shodno članu 261. stav 2. tačka 7) ZKP.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog maloletnog sada punoletnog LJ.R., adv. D.Č., u odnosu na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP, je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu člana 441. stav 4. ZKP, i s`tim u vezi navodi da je sud povredio zakon kada je odlučujući o troškovima postupka obavezao okrivljenog maloletnog sada punoletnog LJ.R. da naknadi troškove izabranog branioca, pri čemu nije cenio činjenicu da je prema okrivljenom obustavljen postupak, jer nije bilo celishodno izreći mu kaznu niti vaspitnu meru, kao i da zakonodavac ne poznaje razliku između postavljenog branioca po službenoj dužnosti i izabranog branioca.

Naime, Viši sud u Novom Sadu je svojim rešenjem Km br. 203/14 od 04.12.2015. godine, na osnovu člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica odlučio da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava, osim troškova izabrane odbrane po punomoćju za maloletnog sada punoletnog LJ.R., adv. D.Č., shodno članu 264. i 266. ZKP, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1-7/16 od 18.02.2016. godine.

Postupajući na taj način nižestepeni sudovi su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda povredili odredbu člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Odredbom člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je u stavu 1, da sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i na ispunjenje imovinsko-pravnog zahteva samo ako je maloletniku izrekao kaznu, a ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, dok će se oštećeni radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva uputiti na parnični postupak.

Članom 49. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je da maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka dok je stavom 2. istog člana propisano da ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, a naime da se maloletnik može obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka samo ako mu je izrečena kazna, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je postupak obustavljen, a prema odredbi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca, pri čemu zakon ne pravi razliku između izabranog branioca i branioca postavljenog po službenoj dužnosti, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pogrešan zaključak prvostepenog suda dat u pobijanom rešenju da svi troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava, osim troškova izabrane odbrane po punomoćju za maloletnog sada punoletnog LJ.R.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, i preinačio pobijana rešenja, tako što je na osnovu člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, odredio da i troškovi izabrane odbrane po punomoćju za okrivljenog maloletnog sada punolenot LJ.R., padnu na teret budžetskih sredstava.

Nadalje, branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da pobijano rešenje ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, te da navedeni razlozi nisu jasni, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga branilac nadalje ističe da okrivljeni nije uživalac opojne droge iz kog razloga nije ni mogao biti odgovoran za držanje opojne droge, pa je rešenje o obustavi postupka po stavu branioca, iz razloga celishodnosti doneto na štetu okrivljenog, čime je sud povredio načelo „in dubio pro reo“.

Istaknutim navodima branilac okrivljenog praktično ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i činjenična utvrđenja prvostepenog suda a koje povrede kao i povreda člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu u skladu sa odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, deo zahteva branioca okrivljenog maloletnog sada punoletnog LJ.R., adv. D.Č. u kojem se ukazuje na zakonom nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao neodozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.