2) što je u vremenskom periodu od 05.05.-09.06.2014. godine, u Bečeju, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije je izvršenje hteo, pretnjom da će napasti na telo oštećene VV, ..., ugrozio sigurnost i spokojstvo oštećene, na taj način što je putem mobilnog telefona broj ... uputio oštećenoj reči pretnje: „Želim te ... za jedan ... a može i više puta kako ti želiš“, „Oće li dati BB ... ili tebe da ...“, „Ne moram da ... dovoljno je što imam BB, veruj mi kad ... znaš kako se BB, al što voli da ga ..., pitaj je kakav mi je bolji od tvog jer si ...“, što je kod oštećene izazvalo osećaj straha i ugroženosti za svoj telesni integritet, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime bi izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda;

dok okrivljenog AA za produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, primenom odredaba člana 4, 42, 45. i 54. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci u koju se, u smislu člana 63. stav 1. KZ, uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.07.2017. godine do 13.07.2017. godine i od 27.01.2018. godine do 26.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju K 221/2017 od 26.02.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od devet meseci i zbog dva krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koja dela su utvrđene kazne zatvora u trajanju od po sedam meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci, u koju se na osnovu člana 63. stav 1. KZ uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.07.2017. godine do 13.07.2017. godine i od 27.01.2018. godine do 26.02.2018. godine. Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni su sa imovinskopravnim zahtevima upućeni na parnicu. Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 1. do 3. ZKP, okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da plati ostale troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem u smislu člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 105/18 od 16.04.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Gabor Lepeš Kovač zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači u delu koji se odnosi na dva krivična dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ opisana pod tačkama 3. i 4 . izreke prvostepene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio navedena krivična dela, odnosno da se pobijane presude preinače tako što će navedene radnje okrivljenog biti kvalifikovane kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i da se okrivljenom izrekne blaža krivična sankcija.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotri spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog AA osnovano ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu ovog okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, time što je okrivljeni oglašen krivim za dva krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, iako u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude pod tačkama 3) i 4) nema zakonskih obeležja tog niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. istog člana propisano da će se učinilac krivičnog dela iz stava 1. kazniti zatvorom, ako delo učini, pored ostalih i prema sudiji ili advokatu.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1) sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji, tj. onoj kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo: da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pretnja objektivno mora biti ozbiljna i konkretna, dok se posledica ocenjuje subjektivno, pa je moguća situacija da je upućena pretnja doživljena od strane oštećenog kao ugrožavanje sigurnosti iako to nije ostvareno i objektivno, ali i situacija da nesumnjivo ozbiljna i konkretna pretnja nije doživljena kao ugrožena sigurnost.

Prvostepenom presudom okrivljeni AA, pored ostalog, oglašen je krivim i za dva krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je i optužen optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Bečeju Kt 1320/14 od 15.12.2014. godine (izmenjenim na glavnom pretresu od 26.02.2018. godine) a koja dela je izvršio na način opisan pod tačkama 3) i 4) izreke prvostepene presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja okrivljenog AA, datog pod tačkama 3) i 4) izreke prvostepene presude ne proizlazi da je okrivljeni oštećenima uputio konkretne pretnje kojima bi stavljao u izgled tačno određeno zlo – da će napasti na njihov život ili telo.

Naime, radnja izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti se, između ostalog, sastoji u upotrebi pretnje da će se napasti i na telesni integritet nekog lica. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okrivljeni rečima upućenim oštećenima u porukama preko mobilnog telefona nije pretio napadom na njihov telesni integritet, već je iskazivao svoje seksualne želje. Stoji činjenica da je način obraćanja okrivljenog bio vulgaran, neprimeren i uvredljiv za oštećene, ali okrivljeni ni u jednoj poruci nije spominjao primenu bilo kakve sile, a što bi imalo karakter pretnji na telesni integritet oštećenih.

Stoga, izreka prvostepene presude ne sadrži zakonsko obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ – pretnju kojom okrivljeni najavljuje i stavlja u izgled oštećenima da će ih napasti ili ugroziti njihov život ili telo, već bi se, eventualno, u radnjama okrivljenog sticala zakonska obeležja krivičnog dela polno uznemiravanje koje je inkriminisano odredbom člana 182a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.94/16), koja je počela da se primenjuje od 01.06.2017. godine dakle nakon vremena izvršenja predmetnih krivičnih dela.

Nalazeći iz iznetih razloga, da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog AA, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kada je utvrđeno da je radnjama opisanim u izreci prvostepene presude pod tačkom 3) i 4) okrivljeni izvršio dva krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijane presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio navedena krivična dela i u tom delu odlučio da troškovi krivičnog postupka u smislu člana 265. stav 1. ZKP, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog za produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru kao u izreci ove presude, nalazeći da ovako odmerena kazna odgovara težini dela i stepenu krivice okrivljenog, kao i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima utvrđenim u redovnom postupku i da će se istom postići svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 265. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović                                                                                                               Bata Cvetković

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić