Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na osnovu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić je neosnovan.

Branilac okrivljenog, advokat Olivera Jovanić u podnetom zahtevu ukazuje na nezakonitost postupanja suda u pobijanim odlukama navodima da sudovi nisu primenili odredbu člana 262. ZKP po kojoj je u rešenju u kom je odlučeno o postupku, pored odluke da je privatni tužilac obavezan da plati sudu troškove paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, sud trebao da obaveže privatnog tužioca da snosi i troškove odbrane okrivljenog AA, o čijoj će visini kasnije odlučiti. Ukoliko sud, po stavu odbrane, u izreci odluke kojom okončava krivični postupak, ne odluči ko će snositi troškove postupka, on ne može kasnije da odlučuje samo o njihovoj visini, shodno odredbi člana 262. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Subotici K 58/18 proizlazi da je 24.09.2020. godine pred tim sudom održano pripremno ročište u prisustvu branioca okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić, kojom prilikom je sačinjen zapisnik o ročištu u kome je konstatovano da je na glavni pretres pristupio samo branilac okrivljenog advokat Olivera Jovanić, dok nije pristupio okrivljeni (koji je tražio odlaganje zbog bolesti) niti su pristupili privatni tužilac BB i njegov punomoćnik - advokat Vanja Dozet, koji su uredno obavešteni o glavnom pretresu a izostanak nisu opravdali, nakon čega je u smislu člana 505. stav 5. ZKP sud doneo rešenje kojim je odbio privatnu tužbu privatnog tužioca BB zastupanog od strane punomoćnika - advokata Vanje Dozet, podnetu 01.02.2018. godine, protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, te je konstatovano da se „na osnovu člana 261. i člana 265. ZKP obavezuje privatni tužilac da ovom sudu na ime paušala uplati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 60 dana, po pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja“.

Odredbom člana 262. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je članom 262. stav 2. ZKP propisano da će predsednik veća ili sudija pojedinac doneti posebno rešenje o visini troškova, ako nedostaju podaci o visini troškova, kada se ti podaci pribave.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda Osnovni sud u Subotici je pravilno u smislu člana 262. stav 1. ZKP na ročištu održanom dana 24.09.2020. godine, u prisustvu branioca okrivljenog, advokata Olivere Jovanić odlučio o troškovima krivičnog postupka, tako što je odlučio da privatni tužilac BB snosi troškove krivičnog postupka, da troškove krivičnog postupka predstavlja paušal i da je visina utvrđenih troškova krivičnog postupka tj. paušala 5.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, da Osnovni sud u Subotici, u ovakvoj procesnoj situaciji, kao što je napred navedeno, donošenjem pobijane odluke u prisustvu advokata Olivere Jovanić, nije povredio niti odredbu člana 262. stav 1. ZKP niti bilo koju drugu odredbu ZKP, imajući u vidu da prisutni branilac okrivljenog, advokat Olivera Jovanić nije istakla zahtev za naknadu troškova iako je raspolagala podacima o visini troškova zbog čega je sud, u smislu člana 262. stav 1. ZKP, odlučio o tome ko će snositi troškove krivičnog postupka - privatni tužilac BB; da troškove krivičnog postupka predstavljaju troškovi paušala i da troškovi postupka iznose 5.000,00 dinara.

Dakle, Osnovni sud u Subotici je odlučio o vrsti i visini troškova u okviru podataka kojima je raspolagao, iz kog razloga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, advokata Olivere Jovanić da je učinjena povreda odredbe člana 262. stav 1. ZKP u vezi člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 265. stav 3. ZKP propisano je, između ostalog, da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), ako je postupak obustavljen ili optužba odbijena ili okrivljeni oslobođen od optužbe. Međutim, da bi sud o istima odlučio okrivljeni, odnosno njegov branilac, moraju podneti zahtev za naknadu troškova, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. U nedostatku zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka okrivljenog i njegovog branioca, postupanje suda je, u navedenoj procesnoj situaciji, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno, a suprotni navodi u podnetom zahtevu su neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić