Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 557/21 od 26.10.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela i krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud radnje okrivljenih BB i AA, opisane pod tačkom 1. i 2. izreke prvostepene presude, za koje su tom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te je za svako od tih krivičnih dela okrivljenima utvrdio kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i šest meseci, i okrivljene BB i AA osudio na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po dve godine i šest meseci u koje kazne im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.09.2015. godine do 19.11.2015. godine, a okrivljenom BB i od 08.03.2021. godine do 27.04.2021. godine dok su, žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu u preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Stašević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo opisano pod tačkom 1) izreke prvostepene presude a osuditi ga za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ opisano pod tačkom 2) izreke prvostepene presude, kao i da se odloži izvršenje kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog AA u svojstvu osumnjičenog, koji je sačinjen pred ovlašćenim službenm licima PU Šabac, dana 25.09.2015. godine, bez kog dokaza, prema navodima zahteva, ne bi bila donesena ista presuda. Kao razlog nezakonitosti tog dokaza branilac okrivljenog navodi da je navedeni zapisnik sačinjen suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer iz njegove sadržine proizlazi da su policijski službenici propustili da prilikom prvog saslušanja pozovu osumnjičenog da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, pri čemu je u predmetnom zapisniku navedeno samo to da osumnjičeni pristaje da u predistražnom postupku da svoj iskaz u prisustvu advokata Dragog Kojića, koji mu je postavljen za branioca po službenoj dužnosti, zbog čega se shodno odredbi člana 85. stav 5. ZKP, na ovom iskazu okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka. Pored iznetog, branilac u zahtevu navodi i to da je nesporno da je osumnjičeni saslušan u prisustvu postavljenog branioca, da je na osnovu člana 68. ZKP, poučen o svojim pravima u predistražnom postupku, da je osumnjičeni izjavio da je upoznat sa svojim pravima i da želi da iznese svoju odbranu, da je posle davanja iskaza zapisnik potpisao kao i branilac po službenoj dužnosti te da primedbi na postupanje policije nije bilo. Međutim, prema stavu odbrane, navedeni zapisnik se ne može smatrati zakonitim dokazom, zbog iznetih okolnosti imajući u vidu da je odredba člana 85. stav 3. ZKP imperativnog karaktera i da ista pruža viši stepen zaštite prava na odbranu kao komponente prava na pravično suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane.

Ovo iz razloga, jer su istaknuti navodi branioca okrivljenog samo delimično tačni. Naime, po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3.ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pritom u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava iznete u presudi, u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom te njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP, izričito nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog, pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

U konkretnom slučaju, okrivljenom AA su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog) i omogućeno njihovo korišćenje kao i prava iz člana 69. stav 1. ZKP (prava uhapšenog) čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP. Potom je okrivljeni pozvan da se izjasni o svojim pravima, između ostalog i o pravu da se brani uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, što podrazumeva pravo na izabranog branioca ili, ukoliko ga ne izabere, na branioca po službenoj dužnosti, pa se okrivljeni AA izričito izjasnio da želi da da iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Dragog Kojića, sa kojim je obavio poverljiv razgovor, nakon čega je dao iskaz i potom potpisao zapisnik o saslušanju bez ikakvih primedbi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedena upozorenja data okrivljenom AA od strane organa postupka i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, u konkretnom slučaju, u svemu ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, zbog čega zapisnik PU Šabac od 25.09.2015. godine, o saslušanju okrivljenog AA i odbrana okrivljenog data na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze, tako da se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić