Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 444/22 od 07.06.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalba OJT u Zrenjaninu i žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Tihomir Dimković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 15. i 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i postupak vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz, koji se ne može koristiti u krivičnom postupku i na kome se ne može zasnivati sudska odluka, označava zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 14.09.2021. godine, obzirom da se radi o vrsti veštačenja koje nije odobreno od strane Akreditacionog tela Republike Srbije. Pored ovoga, kao nezakonit dokaz branilac označava i zapisnik o identifikaciji obuće Odeljenja kriminalističke policije, Odseka za operativnu forenziku od 02.09.2021. godine, jer se radilo o veštačenju tragova pronađenih na licu mesta sa tragovima obuće koja je oduzeta od okrivljenog odnosno o trasološkom veštačenju koje je obavila PU Zrenjanin, Odeljenje kriminalističke policije, koje takođe nije registrovana lokacija od strane Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, da može da vrši takva veštačenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se suštinski osporava način pribavljanja predmetnih dokaza uz isticanje da isti nemaju snagu veštačenja, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Isti navodi, sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog AA, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je, kao drugostepeni, postupao između ostalog i po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K 743/21 od 13.01.2022. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu je u presudi Kž1 444/22 od 07.06.2022. godine izneo stav da su ti žalbeni navodi branioca neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda iznetog na stranama 14. do 18. obrazloženja prvostepene presude, na strani 3. u trećem i četvrtom pasusu, strani 4. u prvom i poslednjem pasusu i na strani 5. u prvom pasusu obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Naime, naredbom OJT u Zrenjaninu određeno je komparativno veštačenje fotografija lica i tela i povereno državnom organu u okviru MUP RS - Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku, u skladu sa članom 114. ZKP, koji je zatim u skladu sa članom 10. Zakona o sudskim veštacima predmetno veštačenje poverio stručnjacima u ovoj oblasti koji su zaposleni u tom državnom organu, u čiju stručnost nije bilo razloga za sumnju, pa kako je po oceni ovog suda navedeno veštačenje obavljeno u skladu sa odredbama zakona, samim tim i zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 14.09.2021. godine predstavlja dokaz koji se može koristiti u krivičnom postupku.

Pri tome, isticanje da navedena stručna lica nisu stručnjaci iz oblasti komparativne analize snimaka sigurnosne kamere i oduzete odeće, ne utiče na zakonitost samog dokaza, već se tim navodima branioca osporava odluka organa postupka kome će poveriti predmetno veštačenje.

Takođe, nije sporno da Odeljenje kriminalističke policije u Zrenjaninu, koje je izvršilo trasološko veštačenje, nije određeno kao odsek koji može vršiti ovu vrstu veštačenja. Međutim, kako je policija u okviru svojih ovlašćenja, na zakonit način prikupila dokaze koji su kasnije bili predmet analize od strane zaposlenih radnika operativne forenzike obučenih za pronalaženje, izazivanje i fiksiranje tragova pronađenih na mestu događaja, u koje spadaju i tragovi gazeće površine obuće, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predmetni zapisnik o identifikaciji obuće od 02.09.2021. godine sačinjen od stručnih i ovlašćenih lica, nije nezakonit dokaz koji je morao biti izuzet iz spisa.

Iz iznetog proizilazi da zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 14.09.2021. godine i zapisnik o identifikaciji obuće Odeljenja kriminalističke policije od 02.09.2021. godine (koji je sastavni deo kriminalističko tehničke dokumentacije), nisu ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP i samim tim ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne bi mogla zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva branilac ističe da su obrazloženja pobijanih presuda nejasna i nerazumljiva, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Navodi branioca, kojima osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa stručnošću lica koja su obavila veštačenje, predstavljaju povredu člana 440. ZKP.

Međutim, kako članom 485. stav 4. ZKP, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić