U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.A., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.A., advokata J.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 417/11 od 18.02.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 394/15 od 15.06.2015. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 05.11.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.A., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 417/11 od 18.02.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 394/15 od 15.06.2015. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 417/11 od 18.02.2015. godine, okrivljeni D.A. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine. Na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog je oduzeto 2.540,70 grama opojne droge kanabis, 134,52 grama smeše opojne droge amfetamin sulfata i kofeina i 0,87 grama smeše amfetamin sulfata i kreatina, te je određeno da će se ista nakon pravnosnažnosti presude uništiti.

Na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, prema okrivljenom je odbijena optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, dok je na osnovu člana 264. ZKP, okrivljeni obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 26.642,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 394/15 od 15.06.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog D.A. i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog D.A., advokat J.P., zbog povrede člana 62. KZ, pogrešne primene krivičnog zakona na utvrđeno činjenično stanje, povrede odredaba krivičnog postupka u postupku po žalbama i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka učinjenih na glavnom pretresu i u prvostepenoj presudi koje nisu otklonjene u drugostepenom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili ih preinači i otkloni povredu Krivičnog zakona kao i da se okrivljenom odloži izvršenje kazne do donošenja odluke po predmetnom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog našao:

Branilac okrivljenog D.A. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama tog Zakonika odluka ne može zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija, s obzirom na to da je radnja pretresanja izvršena bez naredbe suda i u najvećem delu bez prisustva svedoka, a prema navodima zahteva, bez tog dokaza ne bi bila donesena ista presuda.

Po nalaženju ovog suda pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom branioca okrivljenog D.A. Ovo iz razloga, jer iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija Ministarstva unutrašnjih poslova, SUP- a Beograd, PS Zemun, PO Surčin od 18.12.2008. godine, proizlazi da su ovlašćena službena lica OUP-a pretresanje stana okrivljenog sprovela bez naredbe suda, postupajući na osnovu ovlašćenja iz člana 81. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001...„Sl. glasnik RS“, br.72/2009), zbog toga što je postojala opasnost da se predmeti krivičnog dela mogu odbaciti, sakriti ili uništiti, koji razlozi su i izričito konstatovani u navedenom zapisniku.

Pored toga, u citiranom zapisniku je naznačeno i to da su pretresanju stana okrivljenog prisustvovala dva punoletna građanina u svojstvu svedoka – D.J. i A.Ž., koji su taj zapisnik i potpisali.

Stoga, po nalaženju ovog suda, navedeni zapisnik sam po sebi, odnosno po načinu pribavljanja ne predstavlja nezakonit dokaz i sledstveno tome isti može biti korišćen u krivičnom postupku, a osporavanje činjenice koja se tiče prisustva ovih svedoka radnji pretresanja stana je u domenu činjeničnog stanja, koje ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku, ali je i pored toga u toku postupka utvrđeno da su navedeni svedoci bili prisutni dok je sprovođeno pretresanje stana okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano pobija pravnosnažna presuda zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i to: da sudovi izričući kaznu zatvora okrivljenom nisu primenili odredbu člana 62. KZ, iako su za to bili ispunjeni zakonski uslovi; da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, na taj način što je izreka presude nerazumljiva u pogledu opisa predmeta izvršenja krivičnog dela; da prvostepena presuda ne sadrži razloge o tome kako su cenjene protivrečnosti u iskazima saslušanih svedoka kojima je sud poklonio veru, odnosno protivrečnost između iskaza nekih svedoka i podataka u zapisniku o pretresu, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te da prvostepeni sud, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, u ponovnom postupku nije postupio po nalozima apelacionog suda, tako da nije otklonio protivrečnosti u iskazima svedoka policajaca iz policijske stanice u Surčinu, čime se ukazuje na povredu odredbe člana 462. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da navedene povrede zakona članom 485. stav 4. ZKP nisu propisane kao dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima okrivljenog u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, to je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                  Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                 Bata Cvetković,s.r.