Okrivljenima su izrečene zaštitne mere zabrane pristupa manastiru „V...“ u O.B. i to prema okrivljenom S.I. u trajanju od 6 (šest) meseci, a prema okrivljenom M.S. u trajanju od 1 (jedne) godine, a računajući od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni su obavezani da na račun budžetskih sredstava Republike Srbije uplate na ime troškova postupka iznose od po 1.000,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Okrivljeni Z.K., Z.Z. i N.J. su oslobođeni od krivice da su učinili prekršaj iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, jer nije dokazano da su učinili prekršaj za koji je protiv njih podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Određeno je da troškovi prekršajnog postupka u smislu člana 131. stav 2. Zakona o prekršajima padaju na teret suda.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-114 Prž.11922/14 od 03.07.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog M.S. i branioca okrivljenog S.I. i u odnosu na ove okrivljene potvrđena je presuda Prekršajnog suda u Čačku Pr.br.3194/12 od 01.04.2014. godine. U preostalom delu, u delu odluke kojom su okrivljeni Z.K., Z.Z. i N.J. oslobođeni krivice da su izvršili prekršaj iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, prvostepena presuda je ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda i to u delu koji se odnosi na okrivljene S.I. i M.S., Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br.396/14 od 19.09.2014. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09) i povrede materijalnog prava iz člana 235. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Čačku Pr.br.3194/12 od 01.04.2014. godine i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-114 Prž.11922/14 od 03.07.2014. godine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/2013) obavestio Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je Prekršajni sud u Čačku kao prvostepeni, u delu presude koji se odnosi na okrivljene S.I. i M.S., učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009, u daljem tekstu ranije važeći ZPR), prema kojem se ocenjuje zakonitost pobijane presude, shodno odredbi člana 340. stav 1. sada važećeg ZPR koji se primenjuje od 01.03.2014. godine, kao i da ovu bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka nije otklonio drugostepeni prekršajni sud, iako je na istu u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog S.I.

Naime, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka prvostepene presude je nerazumljiva u delu koji se odnosi na okrivljene S.I. i M.S., obzirom da je nejasno i nerazumljivo u čemu se konkretno sastoji drsko i bezobzirno ponašanje okrivljenih S.I. i M.S. Ovo, imajući u vidu da su ovi okrivljeni oglašeni krivim za prekršaj iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i u izreci presude je između ostalog navedeno da su došli u portu manastira V. u O.-k.k.-Č. sa grupom pristalica monahinja koje su isključene iz manastira „V.“ i S. p. c., u nameri da obave parastos “ocu S.“ - bivšem igumanu manastira „V.“ te da su, i pored upozorenja igumana manastira, oca T., na groblju iza crkve obavili parastos, pa su drskim i bezobzirnim ponašanjem remetili javni red i mir, pri čemu u samoj izreci uopšte nije opisano, tačnije nije navedeno na koji su to način okrivljeni svojim „drskim i bezobzirnim ponašanjem remetili javni red i mir“, a što je okolnost koja čini bitno obeležje prekršaja iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i od koje zavisi ocena suda da li se u radnjama okrivljenih stiču elementi ovog prekršaja ili ne. Ovo, posebno imajući u vidu da se pod drskim i bezobzirnim ponašanjem ne može smatrati svako nepristojno ili zabranjeno ponašanje, već samo ono koje je u gruboj suprotnosti sa prihvaćenim pravilima ponašanja.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u prvostepenoj presudi, u delu koji se odnosi na okrivljene S.I. i M.S., učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. ranije važećeg ZPR, koja bi dovela do ukidanja prvostepene presude u odnosu na ove okrivljene, a koju povredu nije otklonio drugostepeni prekršajni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbama na prvostepenu odluku.

Međutim, imajući u vidu odredbu člana 76. stav 7. ranije važećeg ZPR kojom je propisano da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja, te da su okrivljeni oglašeni krivim za prekršaj koji je izvršen dana 12.07.2012. godine, to je shodno napred navedenoj zakonskoj odredbi dana 12.07.2014. godine nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Čačku Pr.br.3194/12 od 01.04.2014. godine i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-114 Prž.11922/14 od 03.07.2014. godine, samo u odnosu na okrivljene S.I. i M.S., tako što je obustavio prekršajni postupak protiv ovih okrivljenih zbog prekršaja iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a na osnovu članova 286. stav 1. i 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/2013) i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.