Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 102/15 od 29.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene I.M., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene I.M., advokat mr V.A., zbog povrede Zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, člana 54. KZ, člana 439. tačka 2) ZKP i člana 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljene, našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepeni sudovi na štetu okrivljene povredili krivični zakon, time što nisu primenili zakon koji je blaži za okrivljenu, ističući da radnja opisana u izreci prvostepene presude predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 1. u vezi stava 2. KZ, u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ, koja dela su po zaprećenoj kazni blaža po učinioca, u odnosu na krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom.

Po nalaženju ovog suda branilac okrivljene iznetim navodima ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti što bi predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje okrivljeni u smislu člana 485. stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ovi navodi zahteva neosnovani, pošto iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljena u nameri da pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist dovela u zabludu trgovce, zaposlene u više prodavnica navedenim u izreci presude lažnim prikazivanjem činjenica da je ona Z.V., vlasnica označenih čekova, koje je zajedno sa čekovnom karticom prethodno protivpravno oduzela iz kuće oštećene, pa je u tim prodavnicama kupovala robu i plaćala je ovim čekovima i time ova lica navela da izvrše naplatu kupljene robe na štetu tuđe imovine na koji način je okrivljena pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 39.580,00 dinara, iz čega proizlaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a ne krivičnih dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 1. u vezi stava 2. KZ, i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljene.

Samim tim, po oceni ovoga suda radnje okrivljene opisane u izreci prvostepene presude pravilno su pravno kvalifikovane kao produženo krivično delo iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. KZ, pa sledstveno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog pravnosnžana presuda neosnovano pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenicu da je okrivljena I.M., ranije osuđivana za krivično delo prevare iz člana 208. KZ, na kojoj zasniva zaključak da je okrivljena specijalni povratnik, iako iz spisa proizlazi da okrivljena jeste osuđivana, ali za krivično delo uvreda a ne i za krivično delo prevara, čime su prema stavu branioca, odlukom o krivičnoj sankciji na štetu okrivljene povređene odredbe člana 54. KZ i člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da navedene povrede Zakona u članu 485. stav 4. ZKP, nisu propisane kao dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima okrivljenog u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, to je zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                     Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                    Bata Cvetković,s.r.