.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 927/2018
18.09.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Sonje Pavlović, Veska Krstajića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Todorovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K broj 150/16 od 18.01.2018. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 18/18 od 31.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 18.09.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.150/16 od 18.01.2018. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 18/18 od 31.05.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K br.150/16 od 18.01.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ako okrivljeni za vremenski period od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom obavezan je okrivljeni AA, da plati sudu na ime sudskog paušala iznos od 3.000,00 dinara i oštećenoj BB iznos od 63.375,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, dok je oštećena BB za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž 18/18 od 31.05.2018. godine, uvažanjem žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Kuršumliji, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.150/16 od 18.01.2018. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Prokuplju okrivljenog AA, za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je navedenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koju će početi da izdržava danom lišenja slobode, dok je u nepreinačenom delu žalba branioca okrivljenog AA odbijena kao neosnovana a presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.150/2016 od 18.01.2018. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA advokat Goran Todorović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke preinači u celini i oslobodi od optužbe okrivljenog ili da pobijane odluke ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta i navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisnih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ono sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se one sastoje već suštinski obrazloženje zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjem u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da svi izvedeni dokazi tokom ovog krivičnog postupka ukazuju da se u radnjama AA nisu stekli elementi krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, a da nisu cenjeni iskazi svedoka koji su bili u neposrednom kontaktu sa oštećenom svakodnevno, i koji su potvrdili da oštećena nikada nije imala bilo kakvu povredu i poklonjena je vera iskazima roditeljima navodno oštećene koji su pristrasni, a koji nisu imali svakodnevni kontakt sa oštećenom, da su iz spisa predmeta izdvojeni iskazi koje su u svojstvu svedoka dali roditelji i oštećena pred tužilaštvom, a da iz spisa predmeta nisu izdvojene fotografije.
Kako je dakle u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljeni razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
