Protiv ovih rešenja branilac okrivljene LJ.M., advokat G.A., blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP u vezi Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, tako što će prvostepeno i drugostepeno rešenje preinačiti i okrivljenoj dosuditi troškove krivičnog postupka na ime nagrade za branioca na ime razgovora sa okrivljenom tokom trajanja pritvora ili da ista ukine i predmet vrati vanraspravnom veću Višeg suda u Čačku na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, ali ga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na osnovu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljene LJ.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je Viši sud u Čačku pobijanim rešenjima povredio zakon iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) ZKP u vezi Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, time što je samo delimično usvojio zahtev branioca okrivljene za naknadu troškova krivičnog postupka i na ime naknade za razgovor branioca sa okrivljenom dok se nalazila u pritvoru priznao naknadu i dosudio troškove krivičnog postupka za samo 10 od ukupno 102 posete, a da pri tom ne navodi koji su razgovori branilaca sa okrivljenom bili opravdani niti zbog čega nalazi da preostali odobreni razgovori sa pritvorenim licem nisu bili neophodni. U zahtevu se ističe i to da je Viši sud u Čaku navedenim odlukama na štetu okrivljene povredio i član 74. ZKP, budući da je Zakonik o krivičnom postupku dozvolio mogućnost da okrivljena angažuje više, a najviše pet branilaca, što je u ovom krivičnom postupku bilo neophodno i opravdano, s obzirom na složenost postupka, pa kako je okrivljena braniocima platila advokatske usluge, to joj, prema navodima zahteva, pripadaju troškovi krivičnog postupka za svaku posetu branioca kao izdatak koji je imala po tom osnovu.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Čačku K br.47/11 od 13.11.2012. godine okrivljena LJ.M. na osnovu člana 355. tačka 2) ZKP oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ, te da je na osnovu odredbe člana 354. tačka 3) ZKP prema okrivljenoj odbijena optužba zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ. Po donošenju ove presude, Viši sud u Čačku doneo je rešenje K 47/2011 od 14.11.2013. godine kojim je okrivljenoj LJ.M. dosudio troškove krivičnog postupka u iznosu od 2.406.000,00 dinara, te je odbijen kao neosnovan zahtev okrivljene da se na dosuđeni iznos troškova krivičnog postupka i sudske takse dosudi i zakonska zatezna kamata, a Kv veće istog suda je delimično usvojilo žalbu okrivljene i njenog branioca i preinačilo prvostepeno rešenje u pogledu visine troškova krivičnog postupka i roka isplate tako što je odlučeno da se okrivljenoj na ime troškova krivičnog postupka isplati, na teret budžetskih sredstava, iznos od 2.496.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane nalazeći da je pravilan stav u prvostepenom rešenju da okrivljenoj treba priznati troškove za 10 poseta branilaca u pritvoru, što je bilo nužno, a da je neosnovan žalbeni navod branioca kojim ističe da su tokom istražnog postupka bile neophodne 102 posete u pritvoru i da je trebalo priznati troškove za sve obavljene posete.

Odredba člana 265. stav 1. ZKP predviđa da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 1. tač. 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci, nagrada branioca i punomoćnika (člana 103. stav 3), kao i nagrade veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, što će se izreći u rešenju, odnosno presudi, a odredbom člana 78. stav 3. ZKP propisano je da jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a da se smatra da je odbrana obezbeđena kada u postupku učestvuje jedan od branilaca.

Dakle, iz citiranih odredbi proizlazi da je odbrana okrivljenog obezbeđena kada u postupku učestvuje jedan od više branilaca i da sledstveno tome troškovi krivičnog postupka iz člana 265. stav 1. ZKP koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, obuhvataju nužne izdatke i nagradu samo za jednog branioca. Samim tim, u situaciji kada okrivljeni za svoju odbranu izabere više branilaca tada troškove odbrane-nagradu i nužne izdatke svakog narednog branioca treba da snosi sam okrivljeni, bez obzira na ishod postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Čačku pravilnom primenom odredbi člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP i tarifnog broja 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata odlučio da se okrivljenoj na teret budžetskih sredstava suda isplate troškovi krivičnog postupka na ime nagrade branioca za obavljene razgovore sa okrivljenom u toku trajanja pritvora, što je bilo neophodno radi pripremanja njene odbrane, pa su iz iznetih razloga, navodi zahteva branioca okrivljene, da je Viši sud u Čačku odlučujući na navedeni način povredio zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani. Po nalaženju ovoga suda ocena pravilnosti obračuna nagrade branioca i u vezi sa tim iznosa troškova krivičnog postupka po tom osnovu, je u domenu utvrđenog činjeničnog stanja koje ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku.

Neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljene da je Viši sud u Čačku navedenim odlukama povredio i član 74. ZKP, imajući u vidu da je okrivljena, s obzirom da se protiv nje vodio krivični postupak za krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina, te da se u toku postupka nalazila u pritvoru, imala branioca od lišenja slobode pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, što je u skladu sa odredbom člana 74. tač. 2) i 3) ZKP, a time što okrivljenoj nisu dosuđeni troškovi krivičnog postupka na ime svih obavljenih razgovora sa braniocima tokom trajanja pritvora, po oceni ovoga suda, okrivljenoj nije povređeno pravo na obaveznu odbranu iz člana 74. ZKP, pa se suprotni navodi zahteva branioca okrivljene ocenjuju kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. Zakona o uređenju sudova i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.