Branilac okr. N.M., advokat D.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. st. 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine presudu Višeg suda u Jagodini K. br. 148/10 od 23.10.2013. godine i presudu Apelacionog suda u Kragujevcu, presudom Kž.1 br. 5830/13 od 19.05.2014. godine i naloži ponovno odlučivanje ili da iste presude preinači i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. N.M. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.M., advokata D.M., je neosnovan.

Branilac okr. N.M. zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP koje su, prema navodima zahteva, učinjene time što je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ koje delo u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji, 2004. godine tada važećem Krivičnim zakonom nije bilo predviđeno kao krivično delo, a zakon kojim je predviđeno krivično delo „zloupotreba položaja odgovornog lica“ stupio je na snagu 2006. godine, pa je na taj način prekršeno načelo iz člana 1. KZ prema kome nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo i pogrešno je primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, u smislu člana 439. tačka 2) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Ocenjujući kao neosnovane navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude, istovetne napred izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, drugostepeni sud je u svojoj presudi izneo razloge za tu ocenu i za zauzeto pravno stanovište da okrivljeni nije oglašen krivim za potpuno novo krivično delo koje nije postojalo u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji okrivljenog, jer su u to vreme i sve vreme do izmena Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 121/2012) radnje okrivljenog zloupotrebe položaja odgovornog lica, biliže opisane u izreci prvostepene presude, sadržane u zakonskom opisu kao obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja (član 242. Krivičnog zakona Republike Srbije, odnosno član 359. Krivičnog zakonika koji se primenjuje od 01.01.2006. godine), kako je delo okrivljenog i kvalifikovano u prvobitno podnetoj optužnici, kao i razloge za prihvatanje kao pravilne pravne ocene dela u prvostepenoj presudi, po članu 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, kojom je, s obzirom na zaprećenu kaznu za to delo u odnosu na kaznu zaprećenu za krivično delo zloupotreba službenog položaja, primenjen zakon koji je blaži za okrivljenog (član 5. stav 2. KZ), pa navedene razloge drugostepenog suda u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.M., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 490. i člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                          Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                Janko Lazarević,s.r.