Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavljen okrivljenom AA, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, na kojoj je ramotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1065/17 od 29.12.2017. godine, je nedozvoljen.

Odredbom člana 54a Krivičnog zakonika propisana je posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje, pa je tako određeno da ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela. Dakle, ovom odredbom koja je imperativne prirode, po oceni Vrhovnog kasacionog suda propisano je da je sud dužan da okolnost da li je delo učinjeno iz mržnje ceni kao otežavajuću okolnost, a sve u cilju strožeg kažnjavanja za krivična dela učinjena iz mržnje, što obezbeđuje jačanje krivičnopravne zaštite u odnosu na pojedine posebno osetljive društvene grupe čiji su pripadnici žrtve različitih krivičnih dela koja se vrše upravo zbog pripadnosti određenoj društvenoj grupi.

U konkretnom slučaju Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud na osnovu sprovedenog postupka, potpunog priznanja okrivljenog AA, iskaza oštećenog BB, kao i uvida u zapis sa CD povodom ovog događaja nesporno utvrdio da je okrivljeni konkretno krivično delo učinio iz pobuda mržnje odnosno predrasuda prema transorodnim osobama, kojoj društvenoj grupi pripada i oštećeni BB i izveo zaključak da ima mesta primeni odredbe člana 54a KZ.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Povreda zakona se ne može koristiti radi ocenjivanja činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi, a u konkretnom slučaju činjeničnog stanja vezanog za postojanje posebnih okolnosti od značaja za odmeravanje kazne – član 54a KZ, a kako je to Republički javni tužilac istakao u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Odredbom člana 485. stav 2. u vezi stava 1. ZKP propisano je da povreda zakona u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon.

Očigledno je iz ove procesne odredbe kojom su propisani razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti da su to povrede zakona, dakle, isključivi razlozi zbog kojih Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a iz kojih jasno proizilazi da taj vanredni pravni lek ne može biti podnet zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U konkretnom slučaju, nije bilo nikakvih aktivnosti od strane javnog tužioca u pravcu dokazivanja da se u konkretnom slučaju radi o zločinu iz mržnje, niti je isti protiv prvostepene presude žalbu izjavio. Nisu tačni ni navodi Republičkog javnog tužioca da je sud nesporno utvrdio da je okrivljeni krivično delo učinio iz pobuda mržnje, dok je u izreci presude navedeno da je okrivljeni prišao oštećenom i bez ikakvog povoda preduzeo radnje, bliže opisane u izreci presude.

Dakle, po oceni Vrhovnog kasacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1065/17 od 29.122017. godine je nedozvoljen, jer se, zahtevom isključivo upućuje na pitanje da li je nižestepenom presudom utvrđena okolnost iz člana 54a KZ, a to je da je krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim učinjeno iz mržnje, a ne pitanje da li ima zakonskih uslova za primenu navedene imperativne odredbe Krivičnog zakonika, odnosno da li je postupanjem suda na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjen krivični zakon.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 2. u vezi stava 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić