Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA je neosnovan, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA u zahtevu ističu da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i kao nezakoniti dokaz označavaju Izveštaj Opšte bolnice u Subotici, odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja od 10.02.2020. godine, u kom izveštaju se nalazi izjava oštećene (svedok-oštećena koja se u postupku koristila svojim pravom iz člana 93. ZKP ), odnosno koji sadrži podatke o radnjama izvršenja krivičnog dela pribavljene od strane privilegovanog svedoka, zbog čega nema uslova da se ovaj dokaz koristi u krivičnom postupku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, lekar specijalista prilikom obavljanja kliničkog pregleda pacijenta, a što je sve konstatovano u konkretnom izveštaju Opšte bolnice u Subotici, odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja od 11.02.2020. godine, ima obavezu da utvrdi anamnestičke podatke i iste unese u svoj izveštaj, tako da navođenje načina zadobijanja telesnih povreda konstatovanih pregledom oštećene predstavlja anamnestičke podatke koji su sastavni deo izveštaja lekara specijaliste i koji izveštaj kao takav može da se koristi kao dokaz u postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitom dokazu i da je ista doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branioci okrivljenog, obrazlažući pogrešnu primenu zakona u suštini osporavaju ocenu dokaza (rešenje Osnovnog suda u Subotici Np 67/20 od 12.02.2020. godine, rešenje Osnovnog suda u Subotici Np 165/20 od 02.04.2020. godine, presuda Prekršajnog suda Pr3-1860/20 od 01.04.2020. godine, nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad Subotica), a koje dokaze je sud izveo u toku dokaznog postupka i na osnovu njih doneo svoje činjenične zaključke, koji su po stavu odbrane pogrešni, jer to nisu dokazi kojima se može dokazati da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ. Stim u vezi odbrana komentariše i odbranu okrivljenog i iskaz svedoka BB. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branioci okrivljenog ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, shodno odredbama člana 485. ZKP nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić