Kzz 93/2024 čl. 439 tač. 1 zkp

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 93/2024
07.02.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Dobrice Milosavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Despotovcu K br.68/18 od 30.05.2023. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 br.137/23 od 10.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07. februara 2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dobrice Milosavljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Despotovcu K br.68/18 od 30.05.2023. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 br.137/23 od 10.11.2023. godine u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Despotovcu K br.68/18 od 30.05.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, te da OJT u Despotovcu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 10.235,76 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Okrivljeni je obavezan i da oštećenom BB na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 181.713,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, određeno je da troškovi krivičnog postupka o kojima nije odlučeno presudom padaju na teret okrivljenog, te da će o istima biti odlučeno naknado, posebnim rešenjem.

Radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, oštećeni BB, upućen je na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 br.137/23 od 10.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Despotovcu K br.68/18 od 30.05.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dobrica Milosavljević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ni bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dobrice Milosavljevića ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ, jer je kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, shodno odredbi člana 19. KZ, preduzimajući neophodno potrebne radnje da od svog dobra istovremeno odbije protivpravni napad.

Odredbom člana 19. stav 2. KZ, propisano je da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravni napad.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci okrivljeni AA, nakon verbalne svađe, teško telesno povredio svog brata – oštećenog BB, na taj način što je oštećenom zadao više udaraca po glavi i telu pesnicama, od kojih udaraca je oštećeni pao na betonsko stepenište i onesvestio se, nanevši mu tom prilikom više lakih telesnih povreda i tešku telesnu povredu u vidu preloma prednjeg zida gornje vilice desno, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, te svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Kako iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela zbog kog je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim ne proizilazi da su radnje okrivljenog bile neophodno potrebne da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad, odnosno da je postupao u nužnoj odbrani, obzirom da je oštećenom kritičnom prilikom, nakon verbalne svađe, zadao više udaraca po glavi i telu, od kojih udaraca je oštećeni pao na betonsko stepenište i onesvestio se, te zadobio telesne povrede opisane u izreci pravnosnažne presude, to u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni člana 19. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je podneti zahtev u ovom delu odbio kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen iz sledećih razloga: U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, isticanjem da su nižestepeni sudovi propustili da pravilno utvrde da li je prelom prednjeg zida gornje vilice oštećenog nastao udarcima rukom okrivljenog ili usled kontakta oštećenog i betonskog stepeništa i polemiše sa iskazima saslušanih svedoka, te sa ocenom suda u odnosu na pisane dokaze koji se nalaze u spisima predmeta – izveštaj doma zdravlja, lekarsko uverenje i nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Ranka Rubežića, pri čemu iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza.

Istim zahtevom ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da „prvostepena i drugostepena presuda ne sadrže razloge o činjenici da je okrivljeni teško telesno povredio oštećenog BB na način opisan u izreci presude“.

Kako bitna povreda odredaba krivčinog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te pogrešna ocena dokaza, odnosno povreda odredaba člana 440. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić