Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog D.N., kao jedan od razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje da duševna razvijenost okrivljenog D.N. odgovara razvijenosti mlađeg maloletnog lica, zbog čega, prema stavu branioca, na okrivljenog valja primeniti odredbu člana 66. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, a ne odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na punoletne učinioce krivičnih dela, dakle iznosi i obrazlaže sopstveni činjenični stav o duševnoj razvijenosti okrivljenog, a koja činjenica je već bila predmet utvrđivanja u postupku od strane sudskih veštaka – neuropsihijatara.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja samo formalno navodi povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski ukazuje na razloge zbog kojih u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima, kao i na povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, koja shodno članu 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i braniocima okrivljenih, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                 Vesko Krstajić, s.r.