Na osnovu člana 344a stav 6. KZ prema okrivljenom S.I. izrečena je i mera bezbednosti zabrane prisustvovanja sporskim priredbama – fudbalskim utakmicama u trajanju od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni je istom presudom obavezan i da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 13.280,00 dinara solidarno sa ostalim okrivljenima, te da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž1 br.454/15 od 05.08.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, kao i žalbe zajedničkog branioca okrivljenih N.T. i A.K., te branioca okrivljenog S.I., a presuda Višeg suda u Nišu 3K br.126/14 od 13.03.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.I. – advokat M.V., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), i to konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (koju branilac pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, te da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP ukine u celosti presudu Apelacionog suda u Nišu 12Kž1 br.454/15 od 05.08.2015. godine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan, u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku „Službeni glasnik RS“ broj 121/12), propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010).

Ukazujući na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, branilac u zahtevu, pre svega, navodi da je okrivljeni S.I. pravnosnažnom presudom osuđen zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela isključivo na osnovu odbrane koju je izneo u Policijskoj upravi u Nišu, odnosno na zapisniku o saslušanju u svojstvu osumnjičenog Ku br.2225/11 od 22.09.2011. godine, na kom dokazu se ne može zasnivati presuda. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je okrivljeni, prema ovom zapisniku, izjavio da je ''dana 21.09.2011. godine u 17,30 časova, nakon završetka utakmice gde je došlo do sukoba navijača i policije, prilikom pregleda video-snimka koji mu je pokazan u policijskoj stanici, na istom prepoznao lica koja su kamenovala policijske službenike'', iz kog nesumnjivo proizilazi da je okrivljenom S.I., pre davanja odbrane u policijskoj stanici, prikazivan video snimak kritičnog događaja, na kome je navodno prepoznao i imenovao lica koja su navodno gađala policajca i vozila, kom prikazivanju video snimka nije prisustvovao branilac, a što ovu radnju čini nezakonitom, te je zapisnik morao biti izdvojen iz spisa, u skladu sa članom 237. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Po oceni ovoga suda, tačna je konstatacija branioca okrivljenog da je davanju iskaza okrivljenog S.I. prethodila nezakonita radnja prikazivanja video snimka i prepoznavanja lica na snimku, obzirom da ova radnja nije izvršena u prisustvu branioca. Međutim, i pored toga što je ovaj deo zapisnika o saslušanju okrivljenog u Policijskoj upravi Niš nezakonit zbog toga što je okrivljenom video snimak prikazan pre radnje saslušanja u prisustvu branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u suprotnosti sa odredbama člana 226. tačka 9. u vezi sa članom 92. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 76/10) koji se primenjivao u vreme preduzimanja ovih radnji, u konkretnom slučaju pravnosnažna presuda nije zasnovana na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati.

Naime, isti zapisnik (o saslušanju okrivljenog S.I. u Policijskoj upravi Niš) u delu gde se on izjašnjava o svojoj ulozi prilikom izvršenja krivičnog dela, a koji iskaz nije zavisio od prikazanog snimka –sačinjen je u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te je prema tome, zakonit.

Upravo u tom delu iskaza okrivljeni S.I. priznaje da je kamenjem gađao policijsko vozilo, a što ponavlja i u svom iskazu datom pred istražnim sudijom, na zapisniku od 23.09.2011. godine, kojom prilikom je objasnio da je nakon fudbalske utakmice bacio jedan kamen na vozilo marke ''...'' koje je bilo parkirano 50-ak metara od stadiona, te da je ovo vozilo pogodio kod prednjih vrata sa strane vozača.

Dakle, bez obzira na činjenicu da je zapisnik o saslušanju okrivljenog S.I. u svojstvu osumnjičenog pred organima policije Ku br.2225/11 od 22.09.2011. godine, u delu koji se odnosi na prepoznavanje lica nakon što mu je prikazan video snimak kritičnog događaja nezakonit, očigledno je da bi ista presuda bila doneta i bez tog dokaza, jer je okrivljeni pred istražnim sudijom priznao radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 344a stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, za koju je oglašen krivim.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

U vezi sa istom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe se i da na zapisniku o saslušanju okrivljenog S.I. u svojstvu osumnjičenog Ku br.2225/11 od 22.09.2011. godine nije konstatovano da je organ koji je vodio saslušanje ukazao okrivljenom na njegovo pravo da sa svojim braniocem obavi poverljiv razgovor, niti je konstatovano da li se okrivljeni eventualno odrekao ovog prava, te da se shodno tome na ovom zapisnisku ne može zasnivati presuda, jer okrivljenom nije omogućeno obavljanje poverljivog razgovora sa braniocem pre saslušanja.

Ovakav zaključak podnosilac zahtev izvodi iz činjenice da je ovo pravo omogućeno prethodno saslušanom okrivljenom N.T., te da je u zapisniku o njegovom saslušanju uneta ova pouka uz konstataciju da se odrekao prava na poverljiv razgovor sa braniocem, ukazujući da je na isti način organ koji je vodio postupak morao postupiti i prilikom saslušanja okrivljenog S.I.

Međutim, izloženi navodi zahteva su neosnovani, obzirom da je iz spisa predmeta vidljivo da su svi okrivljeni, prilikom saslušanja u policiji u svojstvu osumnjičenih, dana 22.09.2011. godine, dakle i okrivljeni S.I, poučeni o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, te da nisu dužni da iznesu svoju odbranu, niti da odgovaraju na postavljena pitanja, pri čemu su upozoreni i da sve što izjave može biti upotrebljeno protiv njih kao dokaz, a što podrazumeva pored ostalog i pravo na poverljiv razgovor sa braniocem pre obavljanja saslušanja.

Pri tome, netačni su navodi izneti u zahtevu - da je prilikom saslušanja u policiji samo okrivljeni N.T. poučen o pravu da pre saslušanja obavi poverljiv razgovor sa braniocem i da je to konstatovano u zapisniku, budući da je u zapisniku o saslušanju ovog okrivljenog konstatovano upravo suprotno – da nije obavio poverljiv razgovor sa svojim braniocem jer je smatrao da za to nema potrebe, a iz čega se ne može izvući zaključak da je prilikom saslušanja u svojstvu osumnjičenog ovo pravo povređeno okrivljenom S.I. i da se iz tog razloga na zapisniku o saslušanju Ku br.2225/11 od 22.09.2011. godine ne može zasnivati presuda.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen je neosnovanim.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog je u zahtevu naveo da pravnosnažne presude pobija i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog koje okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, kako je branilac ovu povredu istakao samo kao jedan od osnova za podnošenja zahteva, pri čemu nije dao obrazloženje u čemu se ova povreda sastoji, a Vrhovni kasacioni sud prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP nije ovlašćen da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojim se povredama prava okrivljenog radi, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen, obzirom da nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                       Nevenka Važić, s.r.