Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 540/23 od 29.11.2023. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog BB i delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je prvostepena presuda, u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji, pa je, između ostalog, okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci i obavezan je da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 278.602,81 dinara, a na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je žalba branioca okrivljenog AA, u preostalom delu, odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 540/23 od 29.11.2023. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Rade Lukić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koju u obrazloženju zahteva opredeljuje isticanjem bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, kao razloga podnošenja zahteva, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oglasi krivim zbog krivičnog dela iz člana 246a Krivičnog zakonika, te primenom stava 3. navedene odredbe, istog oslobodi od kazne ili ga osudi u skladu sa zakonom. Predložio je da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan, iz sledećih razloga:

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena povreda odredbe iz člana 453. ZKP, na štetu okrivljenog, jer je Apelacioni sud u Beogradu, nakon što je prva prvostepena presuda ukinuta povodom žalbe izjavljene samo u korist okrivljenih, te nakon ponovljenog prvostepenog postupka, u postupku po žalbi izjavljenoj ponovo samo u korist okrivljenih, povredio u odnosu na okrivljenog AA princip zabrane reformatio in peius, propisan odredbom člana 453. ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, Viši sud u Beogradu je, u ranijem postupku, presudom K 144/21 od 07.04.2022. godine, oglasio krivim okrivljene BB i AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, a okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 3 (meseca) Istovremeno sud je okrivljenima izrekao i meru bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude i obavezao ih da plati troškove krivičnog postupka i paušala.

Protiv ove presude žalbe su, iz svih zakonskih razloga, podneli samo branioci okrivljenih, pa je Apelacioni sud u Beogradu svojim rešenjem Kž1 647/22 od 13.09.2022. godine, žalbe usvojio i navedenu presudu Višeg suda u Beogradu K 144/21 od 07.04.2022. godine ukinuo i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovljenom postupku Viši sud u Beogradu je presudom K 492/22 od 09.02.2023. godine oglasio krivim okrivljene BB i AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljenog BB osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 3 (meseca), a okrivljenog AA, uz primenu člana 56, 57 i 246 stav 6 KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno im izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude i obavezao ih da plate troškove krivičnog postupka u iznosima navedenim u izreci.

Protiv ove presude žalbe su ponovo izjavili samo branioci okrivljenih, iz svih zakonskih razloga.

U ovakvoj procesnoj situaciji, a u smislu citirane zakonske odredbe člana 453. ZKP, drugostepeni sud je bio dužan da prvostepenu presudu u materijalno-pravnom pogledu ne izmeni na štetu okrivljenih, kako u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako i u delu o izrečenoj krivičnoj sankciji.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je, suprotno ovome, svojom presudom Kž1 540/23 od 29.11.2023. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog BB i delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačio presudu Višeg suda u Beogradu K 492/22 od 09.02.2023. godine, donetu u ponovljenom postupku i to u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji pa je okrivljenog AA oglasio krivim zbog krivičnog dela - neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju - 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, istovremeno mu izrekao i meru bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci i obavezao ga na plaćanje troškova krivičnog postupka i paušala, a žalbu branioca okrivljenog AA, u preostalom delu, odbio kao neosnovanu, dok je okrivljenog BB oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrekao uslovnu osudu.

Postupajući na opisani način, Apelacioni sud u Beogradu je donošenjem pobijane presude, u delu odluke o krivičnoj sankciji, u odnosu na okrivljenog AA, povredio princip zabrane reformatio in peius, propisan odredbom člana 453. ZKP.

Po stanovištu Vrhovnog suda, ova zabrana ("preinačenja na gore") ograničava ne samo prvostepeni, već i drugostepeni sud, koji odlučuje o žalbi, da ukoliko je jednom nastala ova zabrana, važi do okončanja postupka. U konkretnom slučaju, ova zabrana je nastala još u ranijem postupku – u postupku po žalbi na presudu Višeg suda u Beogradu K 144/21 od 07.04.2022. godine, i to izjavljivanjem žalbi na tu presudu samo u korist okrivljenih (žalbe su izjavili samo branioci okrivljenih AA i BB, a ne i javni tužilac). Ova zabrana podrazumeva da se u daljem toku postupka položaj okrivljenih, u odnosu na pravnu kvalifikaciju dela i u odnosu na krivičnu sankciju, ne može pogoršati, odnosno, sve do okončanja postupka svaki postupajući sud je vezan ovom zabranom.

Naime, Viši sud u Beogradu u ponovljenom prvostepenom postupku nije prekršio ovu zabranu, jer je novom presudom okrivljenog AA oglasio krivim zbog istog krivičnog dela i izrekao mu istu krivičnu sankciju po vrsti – kaznu zatvora, ali u kraćem trajanju, (od 1 godine umesto 3 godine kao u ranijoj prvostepenoj presudi), uz primenu člana 56, 57 i 246 stav 6 KZ.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je, odlučujući o žalbama izjavljenim ponovo samo u korist okrivljenih i preinačujući prvostepenu odluku u odnosu na okrivljenog AA, ovog okrivljenog oglasio krivim za lakše krivično delo, ali u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, umesto kazne zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, osudio ga na kaznu zatvora trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, dakle, u dužem trajanju od kazne odmerene u prvostepenom postupku čime je, po stavu Vrhovnog suda učinio povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 453. ZKP.

Stoga je, donošenjem presude kojom je preinačio prvostepenu presudu donetu u ponovljenom postupku u odnosu na okrivljenog AA, na izneti način, Apelacioni sud u Beogradu, izmenio presudu u pogledu krivične sankcije na štetu okrivljenog AA i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, na koju se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, usvajajući kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ovu povredu otklonio i pobijanu presudu preinačio, tako što je okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, primenom odredaba članova 4., 42., 45., 54., 56. i 57. Krivičnog zakonika, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, nalazeći da je ovako odmerena kazna adekvatna utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima u redovnom postupku, te da je nužna i istovremeno dovoljna da se njome ostvari svrha kažnjavanja.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković