Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 297/19 od 13.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana zajednička žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Slobodana Cvetanovića i Gorana Petrovića i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Busarac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da, ukoliko nađe da je u sprovedenom postupku došlo samo do povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pobijane presude preinači i okrivljenog oglasi krivim zbog krivičnog dela krađa iz člana 204. stav 3. KZ i izrekne mu kaznu koja odgovara težini dela i olakšavajućim okolnostima, te pravilno okrivljenom u izrečenu kaznu, uračuna i vreme provedeno u pritvoru od 03.07.2013. godine do 26.07.2013. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pritom zakonitost preduzetih radnji koje su predmet ispitivanja, u smislu odredbe člana 604. ZKP kojom je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se pobijane presude zasnivaju na iskazima okrivljenog datim pred ovlašćenim službenim licima MUP RS Požarevac dana 06.05.2013. godine i pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Požarevcu dana 07.05.2013. godine, na kojim dokazima se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, obzirom da su suprotni članu 16. sada važećeg ZKP, odnosno članu 89. ZKP koji je bio na snazi u vreme preduzimanja tih dokaznih radnji.

Naime, u pogledu navedenih iskaza branilac okrivljenog ističe da okrivljeni pre saslušanja u PS Požarevac i pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Požarevcu, nije poučen o svojim pravima iz člana 13. stav 3. ZKP, koji je, prema navodima zahteva, bio na snazi u vreme preduzimanja tih radnji, niti je upozoren da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, te osporava prisustvo branioca prilikom saslušanja okrivljenog u PS Požarevac dana 06.05.2013. godine. Takođe, u pogledu iskaza okrivljenog datog pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Požarevcu dana 07.05.2013. godine ističe da u zapisnik o ovom saslušanju nije zabeleženo da se okrivljeni odrekao prava na branioca, niti je izabranom braniocu otkazao punomoćje na koji način je postupljeno suprotno članu 89. stav 10. u vezi stava 9. ZKP.

Međutim, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 226. stav 9. ranije važećeg ZKP propisano je da ako osumnjičeni, u prisustvu advokata pristane da da iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama tog zakonika o saslušanju okrivljenog, da će o saslušanju osumnjičenog, organ unutrašnjih poslova će obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju, te da se zapisnik o tom saslušanju ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Odredbom člana 89. stav 9., ranije važećeg ZKP propisano je da okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju (član 251.), a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od časa kada je poučen o ovom pravu (član 4. stav 2. tačka 2), osim u slučaju obavezne odbrane, dok je u stavu 10. istog člana propisano da ako je postupljeno protivno odredbama stava 8. i 9. ovog člana ili okrivljeni nije poučen o pravima iz stava 2. ovog člana ili ako izjave okrivljenog iz stava 9. ovog člana o prisustvovanju branioca nisu ubeležene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Zapisnik o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog AA pred ovlašćenim službenim licem Policijske uprave u Požarevcu, broj Ku-633/13 od 06.05.2013. godine, sadrži izričitu konstataciju o pravima o kojima je, saglasno odredbama člana 226. stav 9. u vezi sa članom 4. i 89. ZKP koji je bio na snazi u vreme preduzimanja dokazne radnje, poučen osumnjičeni pre saslušanja, i to o pravu na branioca i da nije dužan da odgovara na postavljena pitanja i da je upozoren da se sve što izjavi može upotrebiti protiv njega u krivičnom postupku, a zapisnik o saslušanju osumnjičenog potpisan je od strane okrivljenog i njegovog izabranog branioca, advokata Dušana Mladenovića, bez primedbi.

Pored navedenog, iz zapisnika o saslušanju okrivljenog AA datom pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Požarevcu dana 07.05.2013. godine, utvrđeno je da je isti od strane istražnog sudije poučen o svojim pravima u smislu člana 89. i 4. ranijeg ZKP, te da se isti izjasnio da ima angažovanog branioca advokata Dušana Mladenovića, ali da će svoju odbranu izneti pred sudom bez njegovog prisustva. Navedeni zapisnik potpisan je od strane okrivljenog bez primedbi.

Kako iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog vođen postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 204. stav 3. KZ (tada važećeg), za koje je bila propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, to u konkretnom slučaju prilikom saslušanja okrivljenog pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Požarevcu, nije bilo mesta primeni člana 71. stav 1. ZKP, koji je važio u vreme preduzimanja te dokazne radnje, a prema kojoj odredbi je okrivljeni morao imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina.

Pored navedenog odredba člana 13. ZKP, a samim tim i stav 3. navedene odredbe, na koje branilac ukazuje u podnetom zahtevu je izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, objavljenim u Službenom glasniku RS 72/2009 od 03.09.2009. godine brisana, zbog čega ista nije ni mogla biti primenjena prilikom saslušanja okrivljenog dana 06. i 07.05.2013. godine, pred ovlašćenim službenim licima PU Požarevac odnosno pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Požarevcu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz svega napred navedenog proizilazi da su saslušanja okrivljenog i pred policijom i pred istražnim sudijom, data u svemu u skladu sa odredbama tada važećeg ZKP kojima je regulisan postupak saslušanja okrivljenog. Naime, okrivljeni AA u policiji je saslušan u svemu u skladu da odredbom člana 226. stav 9. ranije važećeg ZKP, pri čemu je tom prilikom, kao i pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Požarevcu i poučen o svojim pravima u smislu člana 4. stav 2. tačka 2. ranijeg ZKP, a u smislu člana 89. stav 9. istog ZKP, okrivljeni se na saslušanju pred istražnim sudijom odrekao prava na branioca i izjasnio se da će izneti svoju odbranu bez prisustva izabranog branioca, što je i konstatovano na tom zapisniku, a odbrana nije bila obavezna.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da navedeni zapisnici čiju zakonitost osporava branilac u podnetom zahtevu, predstavljaju zakonite dokaze i na njima se može zasnivati sudska odluka.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu pre svega navodi da u konkretnom slučaju nije bilo uslova da se radnje opisane u izreci prvostepene presude kvalifikuju kao produženo krivično delo, te nadalje detaljno analizirajući odredbu člana 61. KZ, zapravo ističe da je kvalifikacijom predmetnog krivičnog dela kao produženo delo iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. KZ, primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, koji se primenjivao od 11.09.2009. do 03.12.2013. godine) proizilazi da ovo krivično delo, koje predstavlja poseban kvalifikovani oblik krađe, čini lice koje krivično delo krađe iz člana 203. KZ (oduzimanje tuđe pokretne stvari drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist) izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tačkama od 1) do 6) navedenog člana, dok stav 3. istog člana postoji ako je delo iz stava 1. izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog AA, opisanim u izreci prvostepene presude, stiču svi bitni kako objektivni tako i subjektivni elementi produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, zbog kojeg je oglašen krivim, obzirom da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u dva navrata u periodu od 23.04. do 30.04.2013. godine, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i da je isto zabranjeno, najpre sam, a zatim sa još jednim licem iz prostorija preduzeća VV, u nameri prisvajanja i pribavljanja protivpravne imovinske koristi, oduzeo tuđe pokretne stvari u ukupnoj vrednosti 2.964.000,00 dinara, navedene i bliže opisane u izreci pravnosnažne presude, vlasništvo oštećenog BB, na način opisan u izreci presude, a koja dela su učinjena u vremenskoj povezanosti i koja predstavljaju jednu celinu zbog korišćenja istih situacija i jedinstvenog umišljaja okrivljenog.

Stoga su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i u delu kojim se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Navodima podnetog zahteva, koji se tiču oduzetih stvari i broja učinjenih radnji, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog zapravo ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu krivičnog zakona iz člana 440. ZKP.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 63. stav 1. KZ, ističući da okrivljenom u izrečenu kaznu nije uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu iznetih navoda branioca okrivljenog nije upuštao, jer pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) i povreda krivičnog zakona iz člana 63. stav 1. KZ, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić