U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Milunke Cvetković, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nakija Gafuri, zbog krivičnog dela obljuba sa detetom u produženom trajanju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nakija Gafuri, advokata Borivoja Borovića i Đorđa Gačevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.18/19 od 03.10.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-930/19 od 04.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nakija Gafuri, advokata Borivoja Borovića i Đorđa Gačevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.18/19 od 03.10.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-930/19 od 04.03.2020. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru K.18/19 od 03.10.2019. godine okrivljeni Naki Gafuri je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela obljuba sa detetom u produženom trajanju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.09.2018. godine pa nadalje.

Istom presudom oštećeni zakonski zastupnici maloletnog AA, otac BB i majka VV su upućeni da svoj imovinskopravni zahtev mogu ostvariti u parničnom postupku. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala novčani iznos od 7.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o ostalim troškovima sud doneti posebno rešenje shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-930/19 od 04.03.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru i branilaca okrivljenog Nakija Gafuri, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.18/19 od 03.10.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Nakija Gafuri - advokati Borivoje Borović i Đorđe Gačević, zbog povreda zakona iz člana 15. stav 2, člana 16, člana 74, člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 6. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u skladu sa članom 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da preinači prvostepenu odluku tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da u skladu sa članom 488. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do odluke po zahtevu, odnosno prekine ukoliko okrivljeni stupi na izdržavanje kazne do momenta odlučivanja, te da branioca obavesti o vremenu i mestu održavanja sednice veća radi pristupa na nju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioci okrivljenog Nakija Gafuri u podnetom zahtevu ističu da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, obzirom da je sud povredio objektivni identitet optužnice, jer je u izreci presude izostavio registarske oznake na automobilu kojim se navodno služio okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen. Naime, u optužnici je navedeno da se radi o „... karavanu, registarskih oznaka ...“ kojim je okrivljeni u više navrata vozio oštećenog, dok su registarske oznake i boja predmetnog vozila izostavljeni iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnice Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru Kto.br.7/19 od 12.02.2019. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Nakija Gafuri. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog Nakija Gafuri i na krivično delo za koje je optužen - krivično delo obljuba sa detetom u produženom trajanju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ, s tim što je prvostepeni sud u presudi ovom izmenom samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, a okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog. Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela obljuba sa detetom u produženom trajanju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne može zasnivati i to pre svega na iskazu oštećenog deteta AA datom pred javnim tužiocem na zapisniku od 22.09.2018. godine. Po stavu branilaca ovaj dokaz je nezakonit iz razloga, jer ispitivanju oštećenog deteta nije prisustvovao tadašnji branilac okrivljenog - advokat Enes Hadžibegović, s tim što je u samom zapisniku konstatovano da je isti obavešten o vremenu i mestu ispitivanja oštećenog deteta i da je izjavio da neće prisustvovati njegovom ispitivanju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer iskaz oštećenog deteta AA dat na zapisniku sastavljenom pred Višim javnim tužiocem u Novom Pazaru dana 22.09.2018. godine pod brojem Kti.br.49/18, a koji oštećeni je ispitan kao posebno osetljivi svedok, ne predstavlja nezakonit dokaz, obzirom da je ova dokazna radnja izvršena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme ispitivanja navedenog svedoka oštećenog. Imajući u vidu da je u navedenom zapisniku konstatovano da je, nakon saslušanja okrivljenog Nakija Gafuri, o vremenu i mestu ispitivanja svedoka oštećenog AA obavešten branilac okrivljenog - advokat Enes Hadžibegović, nakon čega se izjasnio da neće prisustvovati ispitivanju svedoka oštećenog, te imajući pri tome u vidu da je odrebom člana 300. stav 7. ZKP propisano da ako lice kome je upućen poziv, odnosno obaveštenje o dokaznoj radnji, nije prisutno, radnja se može preduzeti i u njegovom odsustvu, to, dakle, činjenica da ispitivanju oštećenog deteta AA nije prisustvovao tadašnji branilac okrivljenog Nakija Gafuri - advokat Enes Hadžibegović u konkretnom slučaju iskaz oštećenog deteta AA ne čini nezakonitim, jer je za preduzimanje dokazne radnje ispitivanja navedenog svedoka oštećenog bilo dovoljno to što je branilac okrivljenog o istoj bio uredno obavešten od strane javnog tužioca.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem ističu da je iskaz oštećenog deteta AA nezakonit i iz razloga jer ovaj svedok pre svedočenja nije položio zakletvu, a kako je to predviđeno odredbom člana 96. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer kako se u konkretnom slučaju radi o oštećenom detetu koji u vreme ispitivanja nije punoletan, to se u odnosu na njegovo ispitivanje ne primenjuju odredbe člana 96. ZKP koje se odnose na polaganje zakletve od strane svedoka pre svedočenja, već se u konkretnom slučaju primenjuje odredba člana 97. ZKP, a kojom odredbom i to tačkom 1) iste je jasno i izričito propisano da ne polaže zakletvu svedok koji u vreme saslušanja nije punoletan.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem ističu da nezakonit dokaz predstavlja i iskaz svedoka GG dat pred javnim tužiocem, obzirom da je on svoj iskaz dao nakon što mu je policijski inspektor, koji je prethodno uzimao izjavu od oštećenog deteta AA, pročitao istu, a i sam je prisustvovao delu ispitivanja oštećenog.

Isti navodi istaknuti u žalbi branilaca okrivljenog Nakija Gafuri, advokata Borivoja Borovića i Đorđa Gačevića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Novom Pazaru K.18/19 od 03.10.2019. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 5 stavovi 2 i 3 drugostepene presude Kž1-930/19 od 04.03.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nakija Gafuri je u ostalom delu odbačen.

Naime, branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navode povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branioci suštinski ovu povredu zakona obrazlažu tako što osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem sopstvenog činjeničnog zaključka da sud nije u toku postupka na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni znao koliko tačno godina ima maloletni oštećeni, odnosno da je isti uzrasta ispod 14 godina, te da nije utvrdio ni da je okrivljeni u kritičnom periodu upravljao vozilom marke ... .

Pored toga, branioci okrivljenog ukazuju i na povredu odredbe člana 16. ZKP, isticanjem da kako tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni učinio krivično delo obljuba sa detetom u produženom trajanju iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ koje mu je stavljeno na teret, to je sud primenom načela in dubio pro reo trebalo da reši u korist okrivljenog i da ga oslobodi od optužbe. Osim toga, branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navode i povredu odredbe člana 15. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, iako formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), te da zahtev podnose i zbog povreda odredaba članova 15. stav 2. i 16. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razloge njegovog podnošenja navode i povrede zakona iz člana 74. i člana 439. tačka 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branioci okrivljenog dalje u zahtevu uopšte ne obrazlažu u čemu se konkretno sastoji povreda prava okrivljenog na obaveznu odbranu, odnosno povreda zakona iz člana 74. ZKP, te povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Takođe, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuju i na povredu odredbe člana 6. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da su nižestepeni sudovi svojim postupanjem povredili pravo okrivljenog na pravično suđenje i pravo na odbranu.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom Republike Srbije ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nakija Gafuri, advokata Borivoja Borovića i Đorđa Gačevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branilaca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                 Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić