.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 936/2014
05.11.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ž.G., zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.G., adv. D.Z., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K 33/10 od 09.06.2014. godine i Višeg suda u Beogradu K 33/10, Kv 2224/14 od 02.07.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2014. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
USVAJA SE, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.G., adv. D.Z., kao osnovan, pa se UKIDAJU pravnosnažna rešenja Višeg suda u Beogradu K 33/10 od 09.06.2014. godine, K 33/10, Kv 2224/14 od 02.07.2014. godine, i predmet vraća Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 33/10 od 09.06.2014. godine, utvrđeni su troškovi koje okrivljeni Ž.G. ima u krivičnom postupku pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K 33/10 koji padaju na teret budžetskih sredstava suda u iznosu od 562.500,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 33/10, Kv 2224/14 od 02.07.2014. godine odbijena je žalba branioca okrivljenog Ž.G. adv. D.Z. izjavljena 17.06.2014. godine kao neosnovana.
Protiv navedenih rešenja branilac okrivljenog Ž.G., adv. D.Z., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijana rešenja ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak ista preinači u smislu navoda zahteva.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.G., adv. D.Z., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.
Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti, koji je u smislu člana 441. stav 4. ZKP podneo branilac okrivljenog Ž.G. ukazuje da su donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja povređene odredbe krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 7. i člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.
Naime, prvostepeni sud je izrekom prvostepenog rešenja utvrdio troškove krivičnog postupka koje je okrivljeni Ž.G. imao u krivičnom postupku pred Višim sudom u Beogradu, a u obrazloženju je naveo koji su to troškovi, i u kom iznosu i pri tom izneo zaključak da troškovi na ime prevoza ne predstavljaju neophodne i nužne izdatke branioca i da je iz tih razloga zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova u tom delu neosnovan.
Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka između ostalog obuhvataju i nužne izdatke branioca, a prema odredbi člana 265. stav 1. ZKP kada se donese presuda kojom se optužba odbija ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6. ZKP, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Dakle, citirane zakonske odredbe jasno prave razliku između nagrade i nužnih izdataka branioca pri čemu i Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata izričito pod II u članu 5. i 6. propisuje da advokatu pripada naknada svih troškova u vezi sa radom, a u IV poglavlju i nagradu za rad advokata, pa je stoga, po oceni ovog suda, pogrešan stav prvostepenog suda da troškovi prevoza branioca okrivljenog ne predstavljaju neophodne i nužne izdatke.
Postupajući na ovaj način prvostepeni sud je povredio odredbu člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP, jer pobijanim rešenjem nije prihvatio da braniocu okrivljenog pripada i naknada za prevoz, što predstavlja nužni izdatak u vezi sa radom u smislu navedenih odredbi, i pri tome je za ovakvu svoju odluku dao neprihvatljive razloge da troškovi prevoza ne predstavljaju neophodne i nužne izdatke.
Odbijajući žalbu, branioca okrivljenog kao neosnovanu i prihvatajući iz prvostepenog rešenja iznete stavove, drugostepeni sud je svojim rešenjem, takođe, učinio povredu zakona iz člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio na ponovno odlučivanje, u kom postupku će sud otkloniti povrede odredaba krivičnog postupka na koje je ukazano ovom presudom, s tim što će na pogodan način utvrditi visinu troškova prevoza branioca okrivljenog i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je shodno članu 492. stav 1. tačka 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Za Predsednika veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Vesko Krstajić,s.r.
