Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog P.R., advokat N.T. u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijano drugostepeno rešenje u delu u kome okrivljenom nisu priznati troškovi u pogledu naknade za prevoz branioca, tako što će mu priznati te troškove postupka.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Brusu K 276/14 od 24.12.2014. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog P.R. zbog krivičnog dela iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ usled odustanka javnog tužioca od optužbe, te da je istim rešenjem odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Nakon toga, okrivljeni je preko branioca 05.01.2015. godine podneo zahtev za naknadu troškova postupka u kojem je opredelio troškove i između ostalih troškove za prevoz branioca sopstvenim vozilom na relaciji Novi Sad – Kruševac i nazad i na relaciji Novi Sad-Brus i nazad, kao i troškove koje je branilac imao zbog odsustvovanja iz advokatske kancelarije, a s obzirom na to da je kancelarija branioca u Novom Sadu, a da su se glavni pretresi u postupku koji je vođen protiv okrivljenog P.R. održavali kako pred Osnovnim sudom u Kruševcu tako i pred Osnovnim sudom u Brusu. Pobijanim prvostepenim rešenjem okrivljenom su dosuđeni troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 200.250,00 dinara, s tim što sud nije priznao okrivljenom troškove koje je imao na ime naknade za prevoz branioca i za odsustvovanje branioca iz kancelarije, jer smatra da isti nisu nužni, nisu dokazani i po oceni suda nisu realni. Pobijanim drugostepenim rešenjem delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog i okrivljenom su dosuđeni troškovi u iznosu od 290.250,00 dinara, tako što je sud okrivljenom priznao troškove koji se odnose na troškove branioca okrivljenog zbog odsustvovanja iz kancelarije i prisustvovanje na glavnim pretresima koji su održani pred Osnovnim sudom u Kruševcu i Osnovnim sudom u Brusu, dok troškove prevoza branioca sopstvenim vozilom na relaciji Novi Sad - Kruševac i nazad, kao i na relaciji Novi Sad - Brus i nazad sud nije priznao iz razloga jer okrivljeni nije pružio dokaze za obračun ovih troškova.

Odredbom člana 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata je propisano da su stranka ili nadležan organ, dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 9. iste Tarife, između ostalog, propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30 % od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP je između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca. Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni ovog suda, u pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata jer pobijanim odlukama sud okrivljenom nije dosudio nužne izdatke koje je njegov branilac imao u predmetnom krivičnom postupku za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije i to izdatke za prevoz sopstvenim vozilom, a koji su u zahtevu za naknadu troškova traženi.

Naime, po nalaženju ovog suda, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, sudovi u pobijanim rešenjima nisu mogli da okrivljenom ne priznaju pravo na naknadu putnih troškova koje je imao njegov branilac na ime pristupa na održane glavne pretrese pred Osnovnim sudom u Kruševcu i Osnovnim sudom u Brusu, sa razlogom da isti „nisu nužni, nisu dokazani i po oceni suda nisu realni“, budući da je sedište kancelarije branioca okrivljenog u Novom Sadu, te da nije sporno da je branilac u predmetnom postupku pristupao na glavne pretrese koji su održavani pred Osnovnim sudom u Brusu i pred Osnovnim sudom u Kruševcu, pri čemu je u zahtevu za naknadu troškova postupka istaknuto da je branilac na te pretrese dolazio sopstvenim vozilom.

S tim u vezi, a imajući u vidu da okrivljenom u ovom postupku pripadaju nužni izdaci koje je imao njegov branilac, pa i izdaci za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, odnosno naknada za prevoz sopstvenim vozilom čija visina se tačno može odrediti na osnovu napred citirane odredbe člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te kako nije propisana obaveza da se prilikom zahteva za naknadu ovih troškova dostavi i dokaz koju vrstu prevoza je branilac koristio u tim situacijama (pri čemu je to njegov slobodan izbor), to nižestepeni sudovi nisu mogli da odbiju zahtev za njihovu naknadu iz razloga što ti troškovi nisu posebno dokazani, dostavljanjem fiskalnih računa za gorivo i dr.

Kako je pobijanim rešenjima povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, to su ista morala biti ukinuta i predmet vraćen Osnovnom sudu u Brusu na ponovno odlučivanje u prvostepenom postupku. U ponovnom postupku sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istim kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                              Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                          Janko Lazarević,s.r.