Oštećeni BB, VV, GG i DD su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.528/2022 od 29.03.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, presuda Osnovnog suda u Aleksincu K br.354/21 od 24.03.2022. godine, preinačena je samo u pogledu pravne ocene dela, tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.05.2020. do 01.07.2020. godine i vreme provedeno po rešenju o zabrani napuštanja stana u periodu od 01.07.2020. do 25.06.2021. godine, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu i žalba branioca okrivljenog u ostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te na plaćanje troškova krivičnog postupka nastalih pred prvostepenim sudom, o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem, a oštećeni su upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zdravko Đukanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da se shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP, imajući u vidu sadržinu zahteva, odloži izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da radnje zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim ne predstavljaju krivično delo, obzirom da u konkretnom slučaju nedostaje umišljaj okrivljenog kao bitan element krivičnog dela, pri čemu u izreci drugostepene presude nije navedeno ni koje su to poslove javne bezbednosti obavljali policijski službenici u konkretnom slučaju, a zbog čega prema stavu branioca radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom ne sadrže bitna obeležja krivičnog dela iz člana 322. stav 3. KZ, zbog kog je oglašen krivim.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 322. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina, dok je stavom 3. tog člana propisano da ko delo iz stava 1. i 2. navedenog člana učini prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti ili dužnosti čuvanja javnog reda i mira, sprečavanja ili otkrivanja krivičnog dela, hvatanja učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode, kazniće se zatvorom od tri do deset godina.

U konkretnom slučaju, i prvostepeni i drugostepeni sud su našli da su radnje okrivljenog, opisane u izreci presude, učinjene prema službenim licima u vršenju poslova javne bezbednosti, odnosno prema oštećenim policijskim službenicima PU Niš, koji su tom prilikom obavljali službenu radnju pretresanja stanja i drugih prostorija u porodičnom domaćinstvu okrivljenog, po naredbi Višeg suda u Nišu, pri čemu je navedeno i da je okrivljeni tom prilikom bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti svog dela i da je hteo njegovo izvršenje, te da je u uračunljivom stanju sprečio službena lica u obavljanju poslova javne bezbednosti na način bliže opisan u izreci presude, pre svega bežeći od policijskih službenika nakon što su se legitimisali, a kada je sustignut, zadajući oštećenom GG udarac u predelu glave a zatim i u predelu vrata, pri čemu se opirao i upućivao im pretnje navedene u izreci.

Saglasno izloženom, Vrhovni sud nalazi da izreka pravnosnažne presude sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela iz člana 322. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, jer je okrivljeni krivično delo izvršio prema službenim licima u vršenju poslova javne bezbednosti, prilikom obavljanja službene radnja pretresanja stana i drugih prostorija u porodičnom domaćinstvu okrivljenog, dok su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjeni neosnovanim.

Iz navedenih razloga, podneti zahtev odbijen je u delu u kojem se ističe da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koju branilac okrivljenog navodi u uvodu podnetog zahteva, Vrhovni sud nalazi da zahtev u ovom delu valja odbaciti, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u obraloženju zahteva branilac uopšte ne navodi u čemu se ova povreda zakona sastoji, pa imajući u vidu da prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u podnetom zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadražaj (član 484. ZKP).

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić