Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž - Kre 23/25 od 24.04.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe lica čije se izručenje traži Shipitsyn Sergei i njegovog branioca Đorđa Krpića, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kre Po4 1/24 Kv Po4 34/25 od 10.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei, advokat Đorđe Krpić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP i članova 439. i 440. ZKP a sve u vezi povrede odredaba članova 3., 7. i 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijana rešenja, tako što će odlučiti da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje nadležnim organima Ruske Federacije ili da ukine pobijana rešenja i vrati predmet prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei, Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca lica čije se izručenje zahteva, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei u podnetom zahtevu ističe da nižestepeni sudovi prilikom donošenja pobijanih rešenja nisu pravilno primenili odredbu člana 3. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, s obzirom da država molilja – Ruska Federacija nije nadležna, već da je jedino nadležni organ Republike Ukrajine ovlašćen da zahteva izručenje lica, s obzirom na to da su, po navodima odbrane, krivična dela izvršena na teritoriji pod suverenitetom Republike Ukrajine, te da je ona jedina nadležna da vrši sudsku vlast na teritoriji poluostrva Krim. Pored toga, branilac je istakao da je pravna kvalifikacija krivičnog dela lica čije se izručenje zahteva po domaćim propisima pogrešna, odnosno da se ne radi o krivičnom delu iz člana 227. KZ. Branilac osim toga ističe povredu odredaba člana 7. stav 1. tačka 5. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, navodima da je jedna od pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći – izručenja da pružanje ovakve pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju, pa u tom smislu branilac citira i član 12. bilatelarnog Ugovora između Republike Srbije i Ruske Federacije. Iznetim navodima branioca lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei, se pravnosnažna rešenja suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi članova 3. i 7. stav 1. tačka 5) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, s obzirom da branilac okrivljenog ukazuje na nepravilnu primenu od strane suda navedenih odredbi Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima prilikom donošenja pobijanih pravnosnažnih rešenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei i njegovog branioca, advokata Đorđa Krpića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kre Po4 1/24 Kv Po4 34/25 od 10.03.2025. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode u pogledu pogrešne primene člana 3. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ocenio neosnovanim i o tome na strani 5 stav drugi i četvrti drugostepenog rešenja Kž-Kre 23/25 od 24.04.2025. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

U pogledu povrede odredbe člana 7. stav 1. tačka 5. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Vrhovni sud nalazi da izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti nisu osnovani u ovom delu.

Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“, broj 20/2009) u članu 1. propisano je da se ovim zakonom uređuje postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, u slučajevima kada ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor ili kada određena pitanja njime nisu uređena.

U članu 7. stav 1. navedenog zakona propisane su pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći, između ostalog tačkom 5) istog člana je propisano da pružanje međunarodne pravne pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju, dok je stavom 3. istog člana propisano da o ispunjenosti pretpostavki iz tačke 4) i 5) stava 1. ovog člana odlučuje odnosno daje mišljenje ministar nadležan za pravosuđe.

U konkretnom slučaju, protiv lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei, dostavljena je zamolnica radi pozivanja na krivičnu odgovornost lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei pred nadležnim pravosudnim organima Ruske Federacije zbog dva krivična dela navedena u zamolnici, kao i izvršenja krivične sankcije i to kazne zatvora na koju je osuđen presudom Moskovskog garnizonskog vojnog suda, zajedno sa ekstradicionom dokumentacijom. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, Vrhovni sud nalazi da je o ispunjenosti pretpostavki iz člana 7. stav 1. tačka 5) ovog zakona mišljenje dao ministar nadležan za pravosuđe, u smislu odredbe člana 7. stav 1. tačka 5) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je u konkretnom slučaju pravilno primenjen Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, da je ministar lice koje je ovlašćeno da da mišljenje i odluči povodom ispunjenosti pretpostavki, koja procedura je ispoštovana, pa su stoga neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a vezano za nepravilnu primenu napred navedenih propisa.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei u ostalom delu je odbačen.

Branilac lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei u ostalom delu zahteva kao razloge njegovog podnošenja navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Imajući u vidu da branilac lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepena rešenja pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Branilac lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei dalje u podnetom zahtevu navodi činjenice i okolnosti koje se tiču opisa radnji izvršenja krivičnog dela, te izvodi sopstvene zaključke u pogledu mesta izvršenja krivičnog dela, mesta gde je okrivljeni preduzimao radnje, kao i gde se nalazi sedište crnomorske flote, izvodeći sopstvene zaključke da su radnje preduzete na teritoriji poluostrva Krim i da isto predstavlja deo Republike Ukrajine, te daje uporednu analizu sa AP KiM. S tim u vezi branilac citira deo Rezolucije „Teritorijalnog integriteta Ukrajine“, te ističe da Ruska Federacija nije imala pravo da sprovodi postupak na teritoriji koja nije pod njenim suverenitetom. Dalje se branilac bavi pitanjem stanja ljudskih prava u Ruskoj Federaciji i garancijama istih, ističući da je Ruska Federacija dana 15.03.2022. godien napustila Savet Evrope i da nije član međunarodnog tela, da je pitanje koliko se poštuju ljudska prava na teritoriji Ruske Federacije, a sve u kontkstu izručenja lica čije se izručenje zahteva, te u tom smislu citira Rezolucije Saveta za ljudska prava UN, izveštaje specijalnih izvestilaca UN kao i periodičnog pregleda izveštaja o Rusiji iz 2023. godine, izveštaja Evropskog parlamenta, kao i Saveta Evrope, a sve, takođe u kontektu poštovanja ljudskih prava, dajući pri tome sopstvenu ocenu sadržaja dokumentacije koja je dostavljena sudu od strane države molilje i sopstvene zaključke koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim rešenjima, te polemišući sa razlozima koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku u pobijanim rešenjima, a što sve ne predstavlja dozvoljene zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP kao i povredu odredbe člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste.

Međutim, kako branilac lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei dalje u zahtevu uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno ne navodi koji konkretno dokaz je nezakonit i u čemu se tačno sastoji njegova nezakonitost, kao što ne navodi ni razloge koji se odnose na povredu odredbe člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Takođe, branilac lica čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede i postupanja suda suprotna članu 3. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da prilikom odnošenja odluke o izručivanju i ispunjenosti uslova za ekstradiciju, sud mora da ceni individualne okolnosti okrivljenog i predmetnog slučaja koje pokazuju stvarni rizik od nastupanja radnji suprotnih navedenom članu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a takođe u vezi navedenog daje mišljenje da se Ruska Federacija ne pridržava ljudskih prava.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da se odluke Evropskog suda za ljudska prava Ali protiv Srbije (br.4662/22 preuda od 25.marta 2025. godine), kao i A.M.A. protiv Holandije broj 23048/19 stav 68 od 24. oktobra 2023. godine, F. G. protiv Švedske i Mamazhonov protiv Rusije broj 17239/13 stav 135 od 23.oktobra 2014. godine i izvori citirani u odlukama, na koje se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, uopšte ne odnose na lice čije se izručenje zahteva Shipitsyn Sergei ni na pravnosnažna rešenja koja su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da i u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković