U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz br. 638/23 od 22.06.2023. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 54/22 od 30.01.2023. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 47/23 od 11.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz br. 638/23 od 22.06.2023. godine i UTVRĐUJE da je pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 54/22 od 30.01.2023. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 47/23 od 11.04.2023. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postuku u vezi člana 344. Krivičnog zakonika, u korist okrivljenog AA.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 54/22 od 30.01.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 16.10.2021. godine do 11.12.2021. godine. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 47/23 od 11.04.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i OJT u Prokuplju i presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 54/22 od 30.01.2023. godine, potvrđena.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 638/23 od 22.06.2023. godine, protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 344. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni sud je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca, smatrajući da njegovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz dispozitiva optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju Kt br. 604/21 Kto br. 43/22 od 08.02.2022. godine, proizlazi da je okrivljenom stavljeno na teret da je dana 16.10.2021. godine, u večernjim časovima, u Prokuplju, sa direktnim umišljajem, u stanju uračunljivosti, vršenjem nasilja prema drugom i drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, te je pri izvršenju dela nekom licu naneta laka telesna povreda, na taj način što je u autobusu prevoznika „...“ koji saobraća na relaciji Niš – ... i u kojem je bilo oko 20 putnika, u više navrata dodirivao svedoka BB u predelu struka, zbog čega mu se ona obratila rečima: „Gospodine iz kog razloga me pipate?“, na šta je on odgovorio: „Ti si luda, izmišljaš i koji si ti k...“, nakon čega se u raspravu sa osumnjičenim uključio i njen brat, maloletni oštećeni VV (2005), kome je osumnjičeni nakon kraće rasprave, zadao jedan udarac stisnutom pesnicom desne ruke u desnu stranu čela i naneo mu povrede (bliže opisane u dispozitivu), koje su kvalifikovane kao lake telesne povrede, a što je sve dovelo i do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana i to sestre oštećenog BB koja je pozivala u pomoć ostale putnike, plakala i vrištala, a kasnije se javila na pregled u Opštu bolnicu, gde joj je uznemirenje konstatovano izveštajem od 16.10.2021. godine, ali i većeg broja drugih putnika koji su vikali i bili uplašeni, zbog čega je vozač zaustavio autobus kod „Male pijace“ gde su putnici izašli, a u autobus ušli policijski službenici PU Prokuplje, pri čemu je u pogledu izvršenog nasilja i povreda koje je zadobio oštećeni, bio svestan dela i hteo njegovo izvršenje, dok je u pogledu remećenja javnog reda i mira umišljaj okrivljenog obuhvatao svest o sadržini nasilničkog ponašanja, odnosno da teže remeti javni red i mir i da baš to hoće, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, kao i svestan protivpravnosti i zabranjenosti dela.

Iz izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Dajući razloge za ovakav stav prvostepeni sud, u obrazloženju svoje presude, navodi da nasilničko ponašanje, kao krivično delo protiv javnog reda i mira, predstavlja opasno i bezobzirno iživljavanje sa osećajem nesigurnosti i straha kod pasivnog subjekta, tako i kod građana, što u konkretnom slučaju znači postojanje agresivnog stava učinioca prema neodređenom broju nedefinisanih lica, prema kojima učinilac ima indiferentan stav, jer kada se nasilje usmerava prema određenom licu sa jasnim ciljem, krivično delo nasilničko ponašanje ne može postojati. U vezi sa iznetim, prvostepeni sud u obrazloženju navodi da je, u konkretnom slučaju, cenio da se agresivno ponašanje okrivljenog AA nije ispoljilo prema neodređenom broju nedefinisanih lica prema kojima se ima indiferentan stav, već naprotiv, AA je svoje agresivno stanje ispoljio upravo prema licu sa kojim je prethodno imao verbalni sukob, te da je stoga svoje nasilje usmerio upravo prema tom licu, iz kog razloga je i postojao njegov umišljaj prilikom zadavanja udaraca pesnicom maloletnom oštećenom i tom prilikom umišljajnog nanošenja lake telesne povrede.

Viši sud u Prokuplju, kao drugostepeni sud je potvrdio napred navedenu presudu sa obrazloženjem iste sadržine.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, proizlazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ, nekom licu nanesena laka telesna povreda. Kod ovog težeg oblika radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, nanošenje lake telesne povrede je kvalifikatorni element obuhvaćen umišljajem okrivljenog.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ spada u tzv. posledična krivična dela kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela, radnja izvršenja i posledica krivičnog dela, dakle, krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ je svršeno kada je nekom od zakonom navedenih radnji izvršenja značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

Po oceni ovoga suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u dispozitivu optužnog akta, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u vršenju nasilja prema drugom i drskom i bezobzirnom ponašanju, zatim posledice dela koje se ogledaju u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, kao i kvalifikatorne okolnosti težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. – nanošenje lake telesne povrede oštećenom prilikom izvršenja osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatao i svest o zabranjenosti dela, a ne krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi.

Kada je u pitanju posledica krivičnog dela iz člana 344. KZ koja se ogleda u težem remećenju javnog reda i mira, Vrhovni sud ukazuje da je posledica -teže remećenje javnog reda i mira nastupila, imajući u vidu mesto izvršenja krivičnog dela – autobus javnog prevoza, vreme i dužinu trajanja događaja, činjenicu da se kritičnom prilikom nalazilo u istom dvadeset putnika, da je vozač autobusa u jednom trenutku morao i da zaustavi vozilo, da putnici izađu, da je i policija pozvana, obzirom da je ušla na stanici.

Takođe, Vrhovni sud ukazuje i da je, napred opisanim radnjama okrivljenog, koje predstavljaju vršenje nasilja prema drugom i drsko i bezobzirno ponašanje, prouzrokovana i druga zabranjena posledica dela – značajnije ugrožavanje spokojstva građana, koja se ogleda u tome što je kod sestre oštećenog, koja je bila u društvu sa licem prema kome se vrši nasilje, usled ponašanja okrivljenog izazvan osećaj uznemirenosti i straha, što je dovelo do značajnijeg ugrožavanja njenog spokojstva, sa jedne strane, ali i kod većeg broja drugih putnika koji su vikali i bili uplašeni, zbog čega je vozač i zaustavio autobus kod „Male pijace“ gde su putnici izašli, a u autobus ušli policijski službenici PU Prokuplje.

Vrhovni sud nalazi da stoji činjenica istaknuta u zahtevu javnog tužioca da je, u konkretnom slučaju, sestra oštećenog lice kod koga je izazvan osećaj ugroženosti i da je za postojanje ovog krivičnog dela dovoljno i postojanje jednog lica pored lica u odnosu na koje se vrši nasilje, jer zakonski izraz „značajnije ugrožava spokojstvo građana“, kojim je u zakonskom opisu opredeljena posledica predmetnog krivičnog dela, ne određuje najmanji broj lica čije spokojstvo se ugrožava nasilničkim ponašanjem, te da je, za ostvarenje posledice ovog krivičnog dela dovoljno da je došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva i samo jednog lica – građanina, pored lica prema kome se vrši nasilje, koja posledica je u konkretnom slučaju i nastupila u odnosu na sestru oštećenog, imajući u vidu intenzitet nespokojstva izazvanog nasilničkim ponašanjem okrivljenog na javnom mestu.

Imajući u vidu navedeno, neprihvatljiv je stav nižestepenih sudova da iz dispozitiva optužnog akta proizilazi indiferentan stav okrivljenog prema građanima, jer je objektivno takvo ponašanje okrivljenog, u konkretnom slučaju, dovelo do uznemirenosti građana – putnika, a ne samo sestre oštećenog na koju se i javni tužilac fokusirao, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Shodno napred navedenom, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi oglašavajući okrivljenog krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, nalazeći da u radnjama okrivljenog opisanim u dispozitivu optužnog akta ne stoje svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, iako ih sadrže, povredili krivični zakon, po pitanju pravilne primene zakona i tako učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 344. KZ, u korist okrivljenog AA, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanim pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 54/22 od 30.01.2023. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 47/23 od 11.04.2023. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 344. KZ, u korist okrivljenog AA, ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić