Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 37/23 od 22.06.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Grujić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) do 3), 439. stav 1. tačka 1) i 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Po nalaženju ovog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1230/19 od 06.12.2022. godine, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je tom presudom optužba prekoračena, koju povredu nije otklonio drugostepeni sud pobijanom drugostepenom odlukom, iako je na istu branilac okrivljenog ukazivao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu protiv okrivljenog AA podneo optužni predlog Kt 517/18 od 25.06.2019. godine zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 4. KZ. Okrivljenom je stavljeno na teret da je „dana 14.01.2018. godine, oko 9,15 časova u Beogradu, ..., mesto ..., na oko 2 km od ulice ..., u stanju uračunljivosti, kojom prilikom je bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti, svestan da je njegovo delo zabranjeno, izazvao opasnost za život ljudi, usled kog je nastupila smrt sada pok. VV, na taj način što je upotrebom vatrenog oružja marke „Emilio Rizzini“, fabričkog broja .., kalibra 12 mm, na navedenoj lokaciji, kao član Lovačkog udruženja „Beograd“, bio u organizovanom lovu na navedenom mestu, zajedno sa sada pok. VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ, da bi u jednom trenutku okrivljeni i sada pok. VV zastali i seli na stoličice na rasklapanje koje su nosili sa sobom, kako bi malo odmorili, da bi nakon kratkog odmora, okrivljeni i oštećeni ustali i uzeli puške u ruke, a za vreme njihovog odmora ostali lovci su se udaljili od njih i nisu im više bili u vidnom polju, gde je okrivljeni AA svoju pušku marke „Emilio Rizzini“, fabričkog broj .., kalibra 12 mm, postavio na taj način što se kundak nalazio u šaci njegove leve ruke, a ostatak puške se protezao na deo njegove podlaktice, dok se cev nalazila pored gornjeg dela ruke, odnosno ramena, u kom trenutku je oštećeni BB bio iza njega, te ga dohvatio rukom za levo rame, nakon čega je došlo do opaljenja iz puške okrivljenog, te je došlo do teške telesne povrede u vidu prostreline glave i mozga oštećenog, usled čega je nastupila trenutna smrt oštećenog, pri čemu okrivljeni u odnosu na tu posledicu nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti a o čemu je zatim obavestio vođu lovne grupe II“.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi, da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da, eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je pobijanom prvostepenom presudom, kojom je izmenio činjenični opis krivičnog dela dat u optužnom aktu i okrivljenog oglasio krivim za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 4. KZ, povredio objektivni identitet optužbe i presude.

Upoređivanjem činjeničnog opisa dela iz izreke pravnosnažne presude i dispozitiva optužnog akta Vrhovni sud nalazi se da se isti bitno razlikuju.

Prvostepeni sud je, najpre, činjenični opis dela u izreci presude izmenio u pogledu činjenica koje su od bitnog značaja za utvrđivanje bića predmetnog krivičnog dela, a tiču se položaja u kome se nalazila puška okrivljenog prilikom opaljenja, i to tako što je izostavio navod „dok se cev nalazila pored gornjeg dela ruke, odnosno ramena“, a dodao nove činjenice, koje optužni akt nije sadržao, - da je „puška bila otkočena“.

Pored iznetog, sud je u izreci presude umesto navoda „te ga dohvatio rukom za levo rame“, a upravo tako je, prema navodima optužnog akta, oštećeni VV dohvatio okrivljenog dok se nalazio iza njega, „nakon čega je došlo do opaljenja iz puške okrivljenog“, uneo navod da je „usled postupanja okrivljenog“ došlo do opaljenja iz puške okrivljenog, čime je u bitnom izmenio okolnosti pod kojima je došlo do opaljenja i postupanje okrivljenog doveo u uzročnu vezu sa opaljenjem iz puške i nastupanjem zabranjene posledice, što mu optužnim aktom nije bilo stavljeno na teret.

Takođe, sud je iz činjeničnog opisa dela izostavio i navode da su se „ostali lovci udaljili od njih i nisu im više bili u vidnom polju“ i samim tim doveo u pitanje nastupanje opasnosti za život ljudi, kao posledice predmetnog krivičnog dela, kako se to osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Ovakvim izmenama činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužbe, po oceni ovog suda, povećana je količina kriminalne aktivnosti okrivljenog tako da činjenični opis dela u izreci presude nije ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, na koji način je prvostepeni sud povredio objektivni identitet optužbe i presude.

Postupajući na navedeni način, prvostepeni sud je, po oceni ovoga suda, pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračio optužbu i time učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na ovu povredu zakona u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Stoga je Vrhovni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Grujića, te pobijane pravnosnažne presude ukinuo i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se, shodno ovoj odluci, nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda zakona u zahtevu branioca okrivljenog.

U ponovnom postupku, sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupati po istima i otkloniti povredu zakona na koju je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama, koje su predmet dokazivanja, dati jasne, konkretne i argumentovane razloge, vodeći pri tome računa o načelu zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanom odredbom člana 453. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić