Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.775/18 od 24.10.2018. godine, presuda Osnovnog suda u Bečeju 7K br.36/2015 od 07.08.2017. godine preinačena je samo u odnosu na okrivljenog BB, dok su žalbe branilaca okrivljenih VV, GG i AA odbijene kao neosnovane i presuda Osnovnog suda u Bečeju 7K br.36/2015 od 07.08.2017. godine, u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Brana Stojčić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 428. stav 8, člana 438. stav 2. tačka 2), te člana 477. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA je u zahtevu, kao razlog podnošenja, samo formalno označio povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, a koja je opšteg karaktera, a kao konkretne povrede zakona naveo je bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te povredu odredaba člana 428. stav 8. ZKP i člana 477. stav 2. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, a koja je opšteg karaktera, te da se zahtevom suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić