U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Radmile Dragičević Dičić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Milana Latinovića i advokata Stevana Obrenova, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bečeju 7K. 443/2016 od 21.05.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 898/21 od 03.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 08.03.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Milana Latinovića i advokata Stevana Obrenova, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bečeju 7K. 443/2016 od 21.05.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 898/21 od 03.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju 7K. 443/2016 od 21.05.2021. godine, okrivljeni AA, pored okrivljenog BB, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 898/21 od 03.11.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i presuda Osnovnog suda u Bečeju 7K. 443/2016 od 21.05.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokat Milan Latinović i advokat Stevan Obrenov, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine ili iste preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe, shodno članu 423. stav 1. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci u podnetom zahtevu navode da izreka pobijane presude ne sadrži radnju izvršenja krivičnog dela za okrivljenog AA (kao i za okrivljenog BB). Naime, u činjeničnom opisu izreke presude se navodi da su okrivljeni AA i BB „po prethodnom dogovoru i u zajednici“ sa još tri lica protiv kojih je razdvojen postupak „obijanjem zatvorenog prostora, kao i savlađivanjem većih prepreka pokušali drugom da oduzmu tuđu pokretnu stvar“, ali da se u daljem delu činjeničnog opisa izreke ne navodi ni jedna konkretna radnja izvršenja krivičnog dela koja se vezuje za okrivljenog AA (i okrivljenog BB), već da se u izreci isključivo u odnosu na ove okrivljene navodi da su isti „čekali kombi vozilom u ulici ...“.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se ukazuju i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je prvostepeni sud izvršio prekoračenje optužbe, obzirom da je u dispozitivu optužnog akta u odnosu na okrivljene AA i BB stajalo da su isti kao „ostali okrivljeni bili u blizini i čuvali stražu“, a što je prvostepeni sud izostavio i u izreku presude dodao reči da su isti „čekali kombi vozilom u ulici ...“.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branioci u podnetom zahtevu ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog AA iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude, na strani tri, stav četiri, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i na strani tri, stav pet i strani četiri, stav jedan i dva, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored iznetog, branioci okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označavaju iskaze saokrivljenih VV i GG. Navedeni dokazi, po stavu odbrane, su izvedeni suprotno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, jer se prvostepeni sud uopšte nije upoznao sa sadržinom ovih iskaza u smislu citirane odredbe ZKP, niti je to konstatovao na zapisniku o glavnom pretresu, u smislu člana 406. stav 3. ZKP. Iz iznetog proizilazi da sud u tom smislu uopšte nije ni izveo odgovarajući dokazni postupak.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su po oceni ovog suda neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredba člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz vršenjem uvida ili čitanjem sadržine zapisnika o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud na glavnom pretresu održanom dana 02.12.2020. godine u dokaznom postupku izveo dokaze, pored ostalog i čitanjem zapisnika o saslušanju osumnjičenog GG pred OJT u Novom Sadu Ktr 3840/15 od 02.03.2016. godine i osumnjičenog VV pred OJT u Novom Sadu Ktr 3840/15 od 02.03.2016. godine. Činjenica da prvostepeni sud na zapisniku o glavnom pretresu nije formalno označio da je navedene zapisnike pročitao na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, ne čini ove dokaze nezakonitim, s`obzirom da su navedeni zapisnici „pročitani“, a što predstavlja jedan od načina izvođenja dokaza. Naime, odredbom člana 405. stav 1. ZKP, kojom je propisano upoznavanje sa sadržinom pismena i snimaka je, pored ostalog, navedeno i da će se u isprave koje služe kao dokaz izvršiti uvid ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.

Shodno iznetom, iako sud na zapisniku o glavnom pretresu od 02.12.2020. godine nije precizirao da je upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima saokrivljenih izvršio u smislu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, jasno je da je primenio upravo označenu odredbu Zakonika o krivičnom postupku, zbog čega su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog navode i da su iskazi saokrivljenih VV i GG nezakoniti dokaz i s`obzirom da postupajući javni tužilac ni u optužnom predlogu ni na glavnom pretresu nije predložio čitanje ovih iskaza. Po stavu odbrane, na opisani način sud je povredio odredbu člana 15. stav 4. ZKP, jer čitanje ovih iskaza od stranaka nikada nije predloženo. Međutim, kako povreda zakona iz člana 15. ZKP, nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva nije posebno cenio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Milana Latinovića i advokata Stevana Obrenova, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić