Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Boško Žurić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Prema navodima podnetog zahteva, pobijanu drugostepenu presudu Višeg suda u Beogradu Kž1 34/22 od 23.02.2022. godine donelo je veće sastavljeno od sudija Tatjane Sretenović, predsednika veća, i sudija Anje Zrelec i Violete Jovanović, članova veća, koje su u istom krivičnom postupku prethodno odlučivale o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora prvostepenog suda i to: sudije Violeta Jovanović i Anja Zrelec u rešenju Kž2 581/21 od 11.05.2021. godine, sudije Tatjana Sretenović i Violeta Jovanović u rešenjima Kž2 804/21 od 21.06.2021. godine, Kž2 948/21 od 23.07.2021. godine i Kž2 1504/21 od 15.11.2021. godine, a sudija Anja Zrelec u rešenju Kž2 1156/21 od 13.09.2021. godine. Iz obrazloženja svih navedenih rešenja proizilazi da je sud prilikom njihovog donošenja cenio sve izvedene dokaze i na osnovu takve ocene dokaza zaključio da je okrivljeni AA opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret iz kog razloga su, prema mišljenju branioca, navedene sudije izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri nego što je neophodno za donošenje odluke o pritvoru. Zbog ocene dokaza i utvrđivanja opravdane sumnje, postupanje sudija Tatjane Sretenović, Anje Zrelec i Violete Jovanović može se upodobiti procesnoj ulozi sudija prilikom potvrđivanja optužnice, koja prema članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP predstavlja osnov za izuzeće sudije, pa branilac smatra da su navedene sudije morale biti izuzete od sudijske dužnosti u donošenju drugostepene presude u istom krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti – čl. 37. st 1. tač.4) ZKP što se odnosi, između ostalog, i na razlog što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice.

Prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pored prethodnih zakonskih odredbi, imao u vidu i dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava.

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015. godine - Predstavka broj 68955/11) Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakonu o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, ocena postojanja osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. Evropski sud za ljudska prava u ovoj odluci ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluka o pritvoru nisu ista kao ona pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenja drugih predpretresnih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv optuženog za izvršenje krivičnog dela; dok prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi optuženog sud oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni (Jasinski protiv Poljske, broj 30865/96, stav 55:, 20 decembar 2005. godine).

Iz citiranih zakonskih odredbi i prakse Evropskog suda za ljudska prava, proizilazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, u obrazloženjima rešenja Višeg suda u Beogradu kojima su odbijene kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA izjavljene na rešenja prvostepenog suda o produženju pritvora i to:

- rešenju Kž2 581/21 od 11.05.2021. godine u čijem donošenju su kao članovi veća učestvovale sudije Violeta Jovanović i Anja Zrelec,

- rešenju Kž2 804/21 od 21.06.2021. godine u čijem donošenju je učestvovala sudija Tatjana Sretenović, kao predsedenik veća, i sudija Violeta Jovanović, kao član veća,

- rešenju Kž2 948/21 od 23.07.2021. godine u čijem donošenju je kao član veća učestvovala sudija Tatjana Sretenović, ali ne i sudija Violeta Jovanović što branilac u zahtevu pogrešno navodi,

- rešenju Kž2 1156/21 od 13.09.2021. godine u čijem donošenju je kao član veća učestvovala sudija Anja Zrelec, i

- rešenju Kž2 1504/21 od 15.11.2021. godine u čijem su donošenju kao članovi veća učestvovale sudije Violeta Jovanović i Tatjana Sretenović,

navodi se da je pravilno prvostepeni sud, prema okrivljenom produžio pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP „imajući u vidu da iz dokaza prikupljenih u dosadašnjem toku trajanja ovog krivičnog postupka proizlazi da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. KZ“. Međutim, suprotno navodima zahteva, u navedenim rešenjima nisu cenjeni niti obrazlagani dokazi u vezi opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, potrebne za optuženje, već je postojanje opravdane sumnje kao stepena sumnje potrebnog za podnošenje optužnog predloga samo konstatovano, pa se učestvovanje sudija Tatjane Sretenović, Violete Jovanović i Anje Zrelec u donošenju ovih odluka, ne može poistovetiti sa ulogom sudije koji je učestvovao u potvrđivanju optužnice u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Drugostepeni sud se u navedenim rešenjima, odlučujući o žalbama na prvostepena rešenja, bavio ocenom ispunjenosti zakonom propisanih razloga za produženje pritvora prema okrivljenom u smislu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP i pri tome, osim konstatacije o postojanju opravdane sumnje u odnosu na krivično delo opisano u optužnom predlogu, nije izrazio stav u pogledu krivice okrivljenog AA, koji bi doveo u sumnju pitanje nepristrasnosti sudija Tatjane Sretenović, Anje Zrelec i Violete Jovanović u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje.

Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanje navedenih sudija u ranijim fazama postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njihove nepristrasnosti prilikom donošenja odluke o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zbog čega pobijanom presudom drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Boška Žurića.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su sudije Tatjana Sretenović i Anja Zrelec morale biti izuzete prilikom donošenja odluke o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude u skladu sa članom 37. stav 2. ZKP jer su kao članovi veća učestvovale i u donošenju rešenja Kž2 1703/21 od 24.12.2021. godine odlučujući o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda K 162/21 od 25.11.2021. godine kojim je prema okrivljenom produžen pritvor po presuđenju.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud takođe ocenjuje kao neosnovane obzirom da branilac okrivljenog dovodi u pitanje nepristrasnost navedenih sudija u smislu člana 37. stav 2. ZKP, što ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće sudija, a samim tim ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da radnja koja je stavljena na teret okrivljenom nije krivično delo jer iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni nije izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Navedeni zaključak branilac obrazlaže iznoseći sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog, iskaza svedoka kao i ostalih izvedenih dokaza, pre svega potvrde o privremeno oduzetim predmetima i video snimka sigurnosnih kamera. Po stavu odbrane, radnja koja je okrivljenom stavljena na teret, predstavlja radnju krivičnog dela sitna krađa iz člana 210. KZ u pogledu kog nije moguć pokušaj, pa delo koje je predmet optužbe u stvari nije krivično delo.

Iz iznetih navoda proizilazi da branilac u zahtevu samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dok u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizilaze, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao obzirom da ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Boška Žurića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić