Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Munira Ličina - advokat Emir Kalić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da je krivično delo pogrešno kvalifikovano i da se radi o krivičnom delu teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. KZ ili krivičnom delu nehatno lišenje života iz člana 118. KZ, s toga što je, po oceni podnosioca zahteva, okrivljeni naneo oštećenom samo laku telesnu povredu, a usled teške alkoholisanosti oštećenog, on nije uspeo da spreči pad, pa su teške telesne povrede kod oštećenog rezulatat nehata okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Munir Ličina je u stanju uračunljivosti, svestan svog dela čije je izvršenje hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti svoga dela, teško telesno povredio jedno lice i zdravlje mu teško narušio, usled čega je kasnije nastupila smrt tog lica, ... zadao mu jedan udarac desnom nogom u predelu desne butine, a zatim nakon kraće verbalne rasprave još jedan udarac zatvorenom šakom u predelu glave, od kojeg udarca je oštećeni sada pokojni... pao na asfalt, nanevši mu teške telesne povrede i teško mu narušio zdravlje u vidu oštećenja za život važnih moždanih centara..., usled kojih povreda je oštećeni sada pokojni... pao u komatozno stanje, a zatim u 05,10 časova preminuo..., koje smrtne posledice je okrivljeni ... bio svestan, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog Munira Ličina, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je oglašen krivim, pa su samim tim navodi branioca okrivljenog da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Munira Ličina, u ostalom delu, je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog dalje kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 15. stav 2. i 16. stav 5. ZKP, te ističe da je izreka presude kontradiktorna sama sebi ali i nerazumljiva u smislu člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored navedenog, branilac okrivljenog navodi i da su veštačenja kontradiktorna, da nema motiva napada okrivljenog na integritet oštećenog i da sud u najvećem delu ne prihvata odbranu okrivljenog odnosno ne prihvata da je oštećeni u više navrata psovao majku okrivljenom, te da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno usled pogrešne ocene dokaza, na koji način se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i ocena dokaza data od strane suda. Branilac takođe navodi da sud nije pravilno cenio okolnosti od značaja da ublažavanje odnosno pooštravanje kazne, na koji način se ukazuje i na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Navedene povrede, ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Munira Ličina - advokata Emira Kalića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić