U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radimile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Aleksandra Vorgića, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 383/18 od 15.05.2018. godine, u sednici veća održanoj 16.10.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 383/18 od 15.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 25/17 od 01.02.2018. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 383/18 od 15.05.2018. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Branilac okrivljenog AA adv. Aleksandar Vorgić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 383/18 od 15.05.2018. godine zbog pogrešne primene zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedenu presudu ukine i predmet vrati na ponovono odlučivanje ili da istu preinači i okrivljenog oslobodi od krivične odgovornosti.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iako branilac kao razlog podnošenja zahteva navodi pogrešnu primenu zakona, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, iz obrazloženja zahteva i navoda da nedostaju elementi bića krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, proizlazi da se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP. Stim u vezi branilac u zahtevu navodi da okrivljeni nije preduzeo ni jednu nedozvoljenu radnju, da sebi nije pribavio protivpranu imovinsku korist već je uvećao vrednost imovine svog pravnog lica što ne predstavlja krivično delo kao i da nedostaje šteta na strani oštećenog pravnog lica kao jedan od bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okr. AA oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog – iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja odgovornog lica, direktora preduzeća „BB” DOO pribavlja sebi imovinsku korist u iznosu od 1.725.976,80 dinara, na taj način što je u dva navrata 21.04. i 27.04.2011. godine od ošetećenog privrednog društva “VV“ DOO preuzeo robu i kao garanciju izdao dve blanko menice koje je overio službenim pečatom privrednog društva, iako je znao da iste neće moći biti naplaćene, odnosno da će račun privrednog društva zbog neizmirenih dugovanja doći u blokadu i da menice neće biti realizovane, pa je nakon kupovine i preuzimanja robe od oštećenog privrednog društva preuzetu robu prodao trećim licima za gotov novac, neevidentirajući prodaju kroz poslovne knjige privrednog subjekta već prisvajajući isti za sebe, pa kada je privredno društvo “VV“ DOO pokušalo da realizuje primljenu menicu, istu nije moglo naplatiti, na koji način je okrivljeni pribavio sebi imovinsku korist u iznosu od 1.725.976,80 dinara, a oštećenom privrednom društvu “VV“ DOO naneo štetu u navedenom iznosu, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Stoga Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva da u radnjama okrivljenog nisu sadržana sva bitna obeležja krivična dela za koje je oglašen krivim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                      Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić