Privatna tužilja V.P. upućena je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6528/13 od 17.12.2013. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih J. i S.C. i njihovog branioca advokata A.Đ., a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K 1934/12 od 25.09.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih J. i S.C., adv. G.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 1. i tačka 7. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i odbaci optužni predlog – privatnu tužbu prema okrivljenima.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih J. i S.C., adv. G.N., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine) u odnosu na prvostepenu presudu našao:

Branilac okrivljenih J. i S.C., adv. G.N. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet učinjene bitne povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 7. KZ i s tim u vezi navodi da se po članu 122. stav 4. KZ gonjenje za delo iz stava 1. člana 122. KZ preduzima po privatnoj tužbi, a koja se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je ovlašćeno lice saznalo za krivično delo i učinioca, pa imajući u vidu da je oštećena – privatna tužilja saznala da je krivično delo učinjeno 28.02.2010. godine od kada je počeo da teče rok od tri meseca za podnošenje privatne tužbe, a da je optužni predlog podnet 02.04.2012. godine, nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 7. KZ, obzirom da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, a tako nije učinjena ni povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni J.C. i S.C. oglašeni krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za radnje učinjene dana 28.02.2010. godine. Oštećena V.P., dana 02.03.2010. godine podnela je krivičnu prijavu protiv J. i S.C. zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika iz koje proizilazi i osnovana sumnja da je J.C. izvršila i krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi iz člana 124. stav 1. KZ, a koju krivičnu prijavu je Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu rešenjem Kt 4920/10 od 01.03.2012. godine odbacio, nalazeći da se u njihovim radnjama ne stiču zakonska obeležja navedenih krivičnih dela, niti bilo kog drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.

Oštećena, kao privatna tužilja V.P. preko svog punomoćnika adv. Ž.J. dana 02.04.2012. godine podnela je optužni predlog protiv okrivljenih J. i S.C. zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a koji je preciziran dana 11.09.2012. godine i 16.05.2013. godine.

Odredbom člana 53. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ... 76/10), propisano je da za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi, predlog ili tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je ovlašćeno lice saznalo za krivično delo i učinioca, a prema odredbi člana 54. stav 3. istog Zakonika, propisano je da kada je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu. Blagovremeno podneta privatna tužba smatraće se blagovremeno podnetim predlogom oštećenog ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po predlogu.

Imajući u vidu da je oštećena – privatna tužilja V.P. krivičnu prijavu podnela 02.03.2010. godine, a u toku postupka je utvrđeno da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, to je shodno članu 54. stav 3. ZKP krivična prijava – predlog za gonjenje blagovremen jer je podnet u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Stoga se neosnovano zahtevom ukazuje da je oštećena – privatna tužilja V.P. propustila rok od tri meseca za podnošenje privatne tužbe, te da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca član 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Pored toga oštećena – privatna tužilja je u konkretnom slučaju bila ovlašćeni tužilac za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv okrivljenih. Naime, optužnim predlogom oštećene kao privatnog tužioca, okrivljenima J. i S.C. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, pa kako za ovo krivično delo ovlašćenje za krivično gonjenje shodno članu 122. stav 4. KZ pripada privatnom tužiocu, to se neosnovano zahtevom ukazuje da je u konkretnom slučaju krivični postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca.

Za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, propisana je kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, te shodno odredbi člana 103. tačka 7. KZ za ovo krivično delo relativna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela, a apsolutna zastarelost nastupa, shodno odredbi člana 104. stav 6. KZ kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Iz spisa predmeta Vrhovni kasacioni sud utvrđuje da je krivično delo koje je bilo predmet pravnosnažno okončanog krivičnog postupka izvršeno dana 28.02.2010. godine, a tok zastarevanja krivičnog gonjenja prekinut je dana 02.03.2010. godine, kada je podneta krivična prijava od strane oštećene, a zatim i rešenjem Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 4920/10 od 01.03.2012. godine, kojim je odbačena krivična prijava, data pouka oštećenoj da može preuzeti krivično gonjenje, da bi oštećena nakon toga preduzela gonjenje za drugo krivično delo za koje se goni po privatnoj krivičnoj tužbi – predlogom podnetim 02.04.2012. godine. Dakle, od dana kada je podneta krivična prijava protiv okrivljenih (nekoliko dana nakon izvršenja krivičnog dela), pa zatim između pojedinih procesnih radnji preduzetih od strane ovlašćenih procesnih subjekata nije protekao zakonom propisani rok iz člana 103. tačka 7. KZ, a to je rok od dve godine, jer se shodno članu 104. stav 3. KZ tok zastarelosti prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, a svakim prekidom, zastarelost počinje ponovo da teče, kako je to propisano u stavu 5. člana 104. KZ, pa sud nije učinio povredu iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.