Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1606/16 od 14.02.2017. godine, u stavu I izreke, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Radulovića, a presuda Osnovnog suda u Pančevu 1K 816/14 od 26.09.2016. godine, u osuđujućem delu, je potvrđena. Stavom II izreke navedene presude, usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Pančevu, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Pančevu 1K 816/14 od 26.09.2016. godine, u oslobađajućem delu, tako što je okrivljeni AA, na osnovu člana 424. ZKP oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je sud primenom napred navedenih zakonskih propisa i odredbi članova 4, 42, 45. i 54. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 9 (devet) meseci, te ga je, uzimajući mu kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 7 (sedam) meseci, izrečenu prvostepenom presudom, za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, na osnovu člana 60. KZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine. Oštećeni: EE, ŽŽ, ZZ, II i JJ, upućeni su na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 7/17 od 09.06.2017. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Radulovića, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1606/16 od 14.02.2017. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu uzimajući kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 7 (sedam) meseci, na koju je okrivljeni AA osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pančevu 1K 816/14 od 26.09.2016. godine, pravnosnažna 14.02.2017. godine i kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 9 (devet) meseci na koju je osuđen presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1606/16 od 14.02.2017. godine, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, na osnovu člana 60. KZ, okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 1606/16 od 14.02.2017. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ilija Radulović dana 29.03.2017. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu presudu Osnovnog suda u Pančevu 1K 816/14 od 26.09.2016. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1606/16 od 14.02.2017. godine „tako što će se u ponovljenom postupku postupiti po rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2594/13 od 06.08.2014. godine“. Međutim, iz obrazloženja i predloga zahteva proizilazi da je isti podnet i protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Pančevu 1K 816/14 od 26.09.2016. godine.

Takođe, branilac okrivljenog AA, advokat Ilija Radulović podneo je i zahtev za zaštitu zakonitosti dana 08.08.2017. godine, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 7/17 od 09.06.2017. godine, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu i donese oslobađajuću presudu u odnosu na okrivljenog AA. Međutim, iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1606/16 od 14.02.2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke oba zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti od 29.03.2017. godine je nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti od 08.08.2017. godine je nedozvoljen

Branilac u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti od 29.03.2017. godine, ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok u obrazloženju zahteva navodi da u odnosu na krivično delo iz člana 201. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, nižestepeni sud nije postupio shodno instrukcijama iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2594/13 od 06.08.2014. godine, zbog čega branilac smatra da je sud time povredio član 462. stav 3. ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isti suštinski, ali i formalno, ukazuje na povredu člana 462. stav 3. ZKP.

Pored toga, u zahtevu od 29.03.2017. godine se ističe da je u toku postupka ostalo „saobraćajno-tehnički“ neutvrđeno da li je postojala mogućnost da se traktor sa priključnom radnom mašinom uoči, ako jeste, na kojoj udaljenosti, te da li je postojala mogućnost da se izbegne posledica, kao i koja svetlost je kritičnom prilikom korišćena. S tim u vezi, zahtevom se ukazuje, da se komisija veštaka nije bavila ovim pravno-relevantnim činjenicama, već je ostala pri tvrdnji da se ne može precizno i pouzdano utvrditi mesto sudara „tanjirače“ i vozila marke „...“, s obzirom da na licu mesta nisu fiksirani nepokretni tragovi, a upravo je ta neutvrđena činjenica, prema navodima zahteva, od krucijalnog značaja za utvrđivanje uzroka saobraćajne nezgode.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama Osnovnog suda u Pančevu 1K 816/14 od 26.09.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1606/16 od 14.02.2017. godine.

Nadalje u zahtevu za zaštitu zakonitosti od 08.08.2017. godine, branilac okrivljenog najpre ističe da se u presudi Apelacionog suda u Beogradu Kž3 7/17 od 09.06.2017. godine, pogrešno, nepotpuno, nejasno i neistinito navode razlozi za osuđujuću odluku, kojim navodima, po oceni ovog suda, isti ukazuje da je navedena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac smatra da su nižestepeni sudovi u konretnom slučaju, „dokaznu situaciju“, protivzakonito rešili u smislu člana 16. stav 3. ZKP, umesto shodno članu 16. stav 5. ZKP, kako je ista, prema navodima zahteva, morala biti rešena.

Takođe, branilac u uvodu zahteva od 08.08.2017. godine ,ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok u obrazloženju zahteva navodi da pravilnim tumačenjem nalaza i mišljenja veštaka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, (dopunskog nalaza od 22.06.2015. godine i osnovnog nalaza od 31.10.2012. godine) proizilazi zaključak da je saobraćajna nezgoda od 13.01.2006. godine, nastala isključivo krivicom vozača putničkog automobila „...“ KK, zbog čega branilac smatra da je u konkretnom slučaju trebalo da bude donesena oslobađajuća presuda, i da je postupajući suprotno, nižestepeni sud, učinio povredu krivičnog zakona. U vezi toga, u zahtevu se navodi da je oštećeni KK bio pijan i da je u takvom alkoholisanom stanju, u noćnim uslovima vožnje, naleteo na kombajn okrivljenog AA, zbog čega branilac zaključuje da je na strani vozača „...“, stajao propust uzročno vezan za stvaranje opasne situacije i nastanak predmetne nezgode.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog iako ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 462. stav 3, 438. stav 2. tačka 2) i 16. stav 5. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Radulovića od 29.03.2017. godine, kao i zahtev od 08.08.2017. godine, ocenio kao nedozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                        Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić