Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 343/21 od 22.06.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Višeg suda u Zaječaru K 8/21 od 23.03.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Paun Jovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2), tačka 7) i tačka 9) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP isticanjem da je prvostepenom presudom optužba prekoračena. Prema navodima zahteva, optužnim predlogom Višeg javnog tužioca u Zaječaru Kt 64/19 od 13.04.2020. godine okrivljenom je stavljeno na teret da je krivično delo iz člana 344a. stav 1. KZ izvršio dana 10.06.2018. godine, pa je prvostepeni sud prekoračio optužbu kada je u presudi K 8/21 od 23.03.2021. godine, kojom je okrivljenog oglasio krivim za predmetno krivično delo, naveo da je krivično delo izvršeno 09.06.2018. godine. Pored toga, u zahtevu sa navodi da su i jedan i drugi datum pogrešni jer se iz raspoloživih dokaza zaključuje da je utakmica odigrana 09.06.2019. godine odnosno godinu dana kasnije u odnosu na vreme koje se navodi u prvostepenoj presudi.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge date na strani 3. u stavu trećem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 343/21, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u izreci prvostepene presude, datum izvršenja krivičnog dela umesto 09.06.2019. godine, pogrešno naveden kao 09.06.2018. godine i to usled tehničke omaške što jasno proizlazi iz obrazloženja prvostepene presude, a kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticanjem da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama tog zakona ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o ispitivanju svedoka BB Kt 64/19 od 10.01.2020. godine koji je, prema navodima zahteva, sačinjen protivno odredbi člana 300. ZKP jer okrivljenom AA nije omogućeno da prisustvuje ispitivanju navedenog svedoka. Prema navodima zahteva, nezakonit dokaz predstavlja i zapisnik o ispitivanju svedoka AA Kt 64/19 od 25.12.2019. godine i to iz razloga što je nakon navedenog ispitivanja, AA saslušan kao osumnjičeni. Pored toga, nezakonit dokaz prema mišljenju branioca predstavlja i zapisnik o glavnom pretresu od 23.03.2021. godine u kom je konstatovano da se vrši upoznavanje sa iskazima svedoka koji su ispitani na prethodnim pretresima, a što je suprotno odredbi člana 406. stav 1. tačka 3) ZKP jer prvostepeni sud u zapisniku nije naveo razloge za izvođenje dokaza na navedeni način.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Zaječaru doneo odluku Kt 64/19 od 11.12.2019. godine da na osnovu člana 499. stav 2. ZKP preduzme određene dokazne radnje zbog postojanja osnovane sumnje da je VV, dana 10.06.2019. godine izvršio krivično delo iz člana 344a. stav 1. KZ i da je u tom smislu potrebno saslušati navedenog osumnjičenog, ispitati svedoka-oštećenog BB i druge svedoke među kojima se navodi i AA, koji je ispitan u svojstvu svedoka 25.12.2019. godine.

Prema stanju u spisima, svedok BB ispitan je 10.01.2020. godine, što je uneto na zapisnik o ispitivanju svedoka Kt 64/19 od 10.01.2020. godine, a o njegovom ispitivanju su u smislu člana 300. stav 1. ZKP, obavešteni i bili prisustni, pored ostalih, osumnjičeni VV i punomoćnik oštećenog, advokat Miodrag Radančević.

Nakon navedenog, Viši javni tužilac u Zaječaru je zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 344a. stav 1. KZ, AA saslušao u svojstvu osumnjičenog 03.02.2020. godine.

Iz spisa predmeta takođe proizlazi da je nakon što je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 133/21 od 22.02.2021. godine, ukinuta ranija presuda Višeg suda u Zaječaru K 14/20 od 11.12.2020. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, u ponovnom postupku K 8/21 na glavnom pretresu održanom 23.03.2021. godine, pred istim postupajućim sudijom, doneto rešenje da se u smislu člana 406. stav 1. tačka 3) ZKP izvrši upoznavanje sa iskazima svedoka koji su pred pred istim postupajućim sudijom ispitani na ranijim glavnim pretresima.

Polazeći od stanja u spisima predmeta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepeni sud u presudi nije izveo kao dokaz iskaz koji je AA dao u svojstvu svedoka na zapisniku o ispitivanju u svojstvu svedoka Kt 64/19 od 25.12.2019. godine, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je zapisnik o ispitivanju svedoka BB Kt 64/19 od 10.01.2020. godine sačinjeni suprotno odredbi člana 300. ZKP. Ovo stoga što iz spisa predmeta jasno proizlazi da je svedok BB navedenog dana, ispitan u skladu sa odredbom člana 300. stav 1. ZKP budući da je njegovom ispitivanju, pored ostalih, prisustvovao tada osumnjičeni VV, koji nije angažovao branioca. U tom momentu okrivljeni AA još uvek nije bio osumnjičeni pa stoga ne stoje navodi branioca da okrivljenom AA dana 10.01.2020. godine, nije omogućeno da prisustvuje ispitivanju navedenog svedoka. Pri tome, svedok BB ispitan je u kontradiktornom postupku, na glavnom pretresu od 09.09.2020. godine, tako da je okrivljenom AA bilo omogućeno ostvarivanje prava iz člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se na glavnom pretresu od 23.03.2021. godine, postupajući sudija prvostepenog suda upoznao sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka u skladu sa članom 406. stav 1. tačka 3) ZKP dakle iz razloga jer je na ranijim pretresima svedoke neposredno ispitao, što je i uneto na zapisnik u skladu sa članom 406. stav 3. ZKP, pa su stoga suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, koje obrazlaže istim navodima - da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela iz člana 344a stav 1. KZ već prekršaja iz člana 23. stav 1. tačka 1a) Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama („Službeni glasnik RS“ broj 87/2018 od 13. novembra 2018. godine), koji je trebalo primeniti jer je blaži za okrivljenog i jer je njim „suspendovana“ primena alternativno određena radnja izvršenja iz člana 344a. stav 1. KZ koja je okrivljenom stavljena na teret.

U pogledu povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac takođe navodi da učesnici sportskog takmičenja, koji po statutu sportskog saveza imaju svojstvo obaveznog i dozvoljenog učesnika sportskog takmičenja, ne mogu biti ni aktivni ni pasivni subjekti ovog krivičnog dela jer se u skladu sa članom 1. Evropske konvencije o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, člana 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i stavu Apelacionog suda u Beogradu, ponašanje igrača, trenera i sudija reguliše statutom sportskog saveza tako da ukoliko između navedenih lica dođe do nasilja, na njih se primenjuju sankcije predviđene statutom ili drugim pravnim aktom saveza.

Izneti navodi po stavu Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 344a. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 111/09 od 29.12.2009. godine) propisano je više alternativnih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, bez ograničenja kruga lica koja mogu biti izvršioci propisanih radnji, pod uslovom da su prisutni na sportskoj priredbi. Prvi od zakonom propisanih alternativnih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, kao izvršioca označava onog „ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa“, a upravo za tu radnju izvršenja (fizički napad na učesnika sportske priredbe) okrivljeni AA je prvostepenom presudom oglašen krivim. Odredbom člana 2. stav 5. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama („Službeni glasnik RS“ broj 67/2003 ... 87/2018) učesnicima sportske priredbe smatraju se sva lica prisutna na sportskoj priredbi. Dakle, izvršilac krivičnog dela iz člana 344a. stav 1. KZ učinjenog na način utvrđen prvostepenom presudom (fizički napad na učesnika sportske priredbe) može biti svako ko na sportskoj priredbi prema bilo kom prisutnom licu, odnosno učesniku te priredbe preduzme tu radnju izvršenja, bez obzira u kom svojstvu joj prisustvuje.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da igrači i sudije kao učesnici sportske priredbe mogu biti kako aktivni, tako i pasivni subjekti ovog krivičnog dela, jer iz zakonskog opisa bića krivičnog dela iz člana 344a. stav 1. KZ proizilazi da se i oni smatraju licima prisutnim na sportskoj priredbi.

Evropski sporazum o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori br. 9/90) na koji se branilac poziva, predstavlja pravni okvir kojim se obavezuju države potpisnice da u okviru svojih ustavnih odredbi, preduzmu odgovarajuće mere za sprovođenje odredbi sporazuma, s tim što se navedeni sporazum odnosi samo na jedan segment nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama – nasilje gledalaca. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama („Službeni glasnik RS“ br. 67/2003...87/2018), utvrđuje mere za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja svih lica prisutnih na sportskoj priredbi, dakle šire postavlja krug lica na koja se odnosi, što ovaj zakon ne čini suprotnim odredbama Evropskog sporazuma.

Iz navedenog proizilazi da odredbe Evropskog sporazuma kao i odredbe Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ne isključuju primenu odredbe člana 344a. Krivičnog zakonika, na sva lica prisutna na sportskoj priredbi koja izvrše bilo koju od alternativno propisanih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela, zbog čega su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno kojima se iz kruga lica koja mogu biti izvršioci ovog krivičnog dela isključuju sva druga lica prisutna na sportskoj priredbi, osim gledalaca.

Prema tome, radnje za koje je u konkretnom slučaju okrivljeni AA pravnosnažno osuđen sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela iz člana 344a. stav 1. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da radnje okrivljenog sadrže i obeležja prekršaja iz 23. stav 1. tačka 1a) Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama („Službeni glasnik RS“ broj 87/2018 od 13. novembra 2018. godine), na koje branilac ukazuje, ne isključuje postojanje predmetnog krivičnog dela iz člana 344a. stav 1. KZ, pa samim tim ni mogućnost gonjenja za krivično delo obzirom da zakon pruža tužiocu mogućnost opredeljenja koju vrstu postupka će pokrenuti, pa su navodi zahteva branioca kojima se iz istih razloga ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje zahteva za zašititu zakonitosti u delu u kom branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, jer ista ne predstavlja razlog u okviru povreda zakona navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, dok u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP zahtev nema sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                            Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić