.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 948/2016
07.09.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Dragana Aćimovića i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.S., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 572/16 od 03.08.2016. godine, podnetom protiv presude Višeg suda u Nišu KžI 156/16 od 14.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 07.09.2016. godine jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 572/16 od 03.08.2016. godine, podnet protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu Kž1 br. 156/16 od 14.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu 3K br. 830/15 od 12.02.2016. godine okrivljeni S.S. oglašen je krivim zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 40.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, odlučeno je da će se novčana kazna zameniti kaznom zatvora računajući za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne jedan dan kazne zatvora. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 960,00 dinara, privatnom tužiocu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 255.960,00 dinara kao i sudski paušal u iznosu od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je privatni tužilac radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br. 156/16 od 14.03.2016. godine povodom žalbi okrivljenog i njegovog branioca preinačena je prvostepena presuda tako što je Viši sud u Nišu na osnovu člana 459. i 438. stav 1. tačka 1) ZKP prema okrivljenom na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu da je učinio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret privatnog tužioca a privatni tužilac je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.
Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu Kž1 br. 156/16 od 14.03.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ktz br. 572/16 od 03.08.2016. godine, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 265. stav 1. i 3. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači presudu Višeg suda u Nišu Kž1 br. 156/16 od 14.03.2016. godine, u delu koji se odnosi na odluku o troškovima krivičnog postupka, i odluči da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 572/16 od 03.08.2016. godine je neosnovan.
U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republički javni tužilac kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 265. stav 1. i 3. ZKP, koju obrazlaže tako što ukazuje da je drugostepeni sud odlukom da troškovi krivičnog postupka padnu na teret privatnog tužioca, iako za to nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 265. stav 3. ZKP, učinio povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 265. stav 1. i 3. ZKP.
Istaknutim navodima po oceni Vrhovnog kasacionog suda u zahtevu Republičkog javnog tužioca se praktično ukazuje na nedostatak razloga u obrazloženju pravnosnažne presude o krivici privatnog tužioca u odnosu na nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja, jer od činjenice postojanja krivice privatnog tužioca za odugovlačenje postupka usled koga je nastupila zastarelost zavisi primena člana 265. stav 3. u vezi stava 1. ZKP.
Kako se u konkretnom slučaju radi o činjeničnom pitanju, te povredi iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer sud u pravnosnažnoj presudi nije dao razloge o odlučnim činjenicama, a iz kojih razloga zahtev nije ni podnet, a Vrhovni kasacioni sud pritom nije ovlašćen da na to pazi po službenoj dužnosti, to je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca iz napred iznetih razloga a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odbijen kao neosnovan.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Za predsednika veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
